„Аерофлот” хоће „Јат”

Руска авио-компанија „Аерофлот” је озбиљно заинтересована за куповину српског „Јат ервејза”. Ово је јуче на састанку у Привредној комори Србије новинарима потврдио Александар Конузин, амбасадор Русије у Београду. Према његовим речима о овоме се разговарало и на недавно одржаном Међународном економском форуму коме је присуствовао и Божидар Ђелић, потпредседник српске техничке владе.

– Заинтересовани смо и за сарадњу са Аеродромом „Никола Тесла”, али и за изградњу речних лука. Да су заинтересовани да улажу у Србију руски инвеститори су потврдили када је „Лукоил” пре неколико година купио „Беопетрол” за 300 милиона евра. Такође, Московска банка добила је одобрење за рад од Народне банке Србије – подсетио је Конузин и поручио да наша земља не треба да бира између Русије и Европске уније.

Каже да га је по доласку у Београд запрепастило то што се овде сарадња са Русијом представља као да шкоди односима Србије са Европском унијом.

– У Москви се нигде не говори о томе да сарадња са Србијом штети нашим односима са другим државама – нагласио је он.

Највећи допринос развоју српско-руских економских односа, процењује амбасадор, даће енергетски споразум који ће убрзо бити ратификован у српском парламенту. Реализација овог документа потписаног у јануару, донеће огромну корист обема економијама.

Такође, у последњих неколико месеци српска и руска делегација водиле су доста преговора о проширењу такозване листе изузетака Споразума о слободној трговини, потписаног још 2000. године у време власти Слободана Милошевића.

Оно што охрабрује, истакао је јуче Конузин је чињеница да спољнотрговинска размена ове две земље бележи невероватан раст.

– Прошле године она је износила три милијарде долара, а уколико се настави тренд раста који је забележен у прва четири месеца до краја године она би могла да достигне цифру од четири милијарди долара – процењује Конузин.

Оно што, међутим, забрињава а што су јуче истакли и Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије и Предраг Бубало, министар трговине и услуга, јесте то што Србија има велики мањак у спољној трговини с Русијом. Негативни салдо од 2,17 милијарди долара је највећим делом резултат енергетске зависности јер највећу ставку у српском увозу из Русије чине нафта и гас.

Према речима Предрага Бубала, министра трговине и услуга, Русија заузима прво место у српском увозу јер се нешто више од 14 одсто наше робе увезе из ове земљу, али и пето место у извозу, због чињенице да пет процената српске робе пређе тамошњу границу.

– Велике шансе на руском тржишту има српска грађевинска оператива која је још на добром гласу. Српски грађевинари могли би да искористе шансу у стамбеној изградњи, али и у изградњи путне мреже и аеродрома – навео је Бубало.

Милош Бугарин, председник Привредне коморе Србије, подсетио је да је тржиште Москве веома развијено и да су тамошњи потрошачи пробирљиви и софистицирани. Ипак, минус у спољној трговини могао би да се „испегла” и извозом пољопривредно-прехрамбених производа у Русију. Амбасадор Конузин је саветовао власнике малих и средњих предузећа да не посматрају само тржиште Москве и Санкт Петербугра, већ да се окрену периферији Русије, где постоје већи потенцијали за пласирање робе јер конкуренција није толико жестока.