„Aeroflot” hoće „Jat”

Ruska avio-kompanija „Aeroflot” je ozbiljno zainteresovana za kupovinu srpskog „Jat ervejza”. Ovo je juče na sastanku u Privrednoj komori Srbije novinarima potvrdio Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu. Prema njegovim rečima o ovome se razgovaralo i na nedavno održanom Međunarodnom ekonomskom forumu kome je prisustvovao i Božidar Đelić, potpredsednik srpske tehničke vlade.

– Zainteresovani smo i za saradnju sa Aerodromom „Nikola Tesla”, ali i za izgradnju rečnih luka. Da su zainteresovani da ulažu u Srbiju ruski investitori su potvrdili kada je „Lukoil” pre nekoliko godina kupio „Beopetrol” za 300 miliona evra. Takođe, Moskovska banka dobila je odobrenje za rad od Narodne banke Srbije – podsetio je Konuzin i poručio da naša zemlja ne treba da bira između Rusije i Evropske unije.

Kaže da ga je po dolasku u Beograd zaprepastilo to što se ovde saradnja sa Rusijom predstavlja kao da škodi odnosima Srbije sa Evropskom unijom.

– U Moskvi se nigde ne govori o tome da saradnja sa Srbijom šteti našim odnosima sa drugim državama – naglasio je on.

Najveći doprinos razvoju srpsko-ruskih ekonomskih odnosa, procenjuje ambasador, daće energetski sporazum koji će ubrzo biti ratifikovan u srpskom parlamentu. Realizacija ovog dokumenta potpisanog u januaru, doneće ogromnu korist obema ekonomijama.

Takođe, u poslednjih nekoliko meseci srpska i ruska delegacija vodile su dosta pregovora o proširenju takozvane liste izuzetaka Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog još 2000. godine u vreme vlasti Slobodana Miloševića.

Ono što ohrabruje, istakao je juče Konuzin je činjenica da spoljnotrgovinska razmena ove dve zemlje beleži neverovatan rast.

– Prošle godine ona je iznosila tri milijarde dolara, a ukoliko se nastavi trend rasta koji je zabeležen u prva četiri meseca do kraja godine ona bi mogla da dostigne cifru od četiri milijardi dolara – procenjuje Konuzin.

Ono što, međutim, zabrinjava a što su juče istakli i Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije i Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga, jeste to što Srbija ima veliki manjak u spoljnoj trgovini s Rusijom. Negativni saldo od 2,17 milijardi dolara je najvećim delom rezultat energetske zavisnosti jer najveću stavku u srpskom uvozu iz Rusije čine nafta i gas.

Prema rečima Predraga Bubala, ministra trgovine i usluga, Rusija zauzima prvo mesto u srpskom uvozu jer se nešto više od 14 odsto naše robe uveze iz ove zemlju, ali i peto mesto u izvozu, zbog činjenice da pet procenata srpske robe pređe tamošnju granicu.

– Velike šanse na ruskom tržištu ima srpska građevinska operativa koja je još na dobrom glasu. Srpski građevinari mogli bi da iskoriste šansu u stambenoj izgradnji, ali i u izgradnji putne mreže i aerodroma – naveo je Bubalo.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije, podsetio je da je tržište Moskve veoma razvijeno i da su tamošnji potrošači probirljivi i sofisticirani. Ipak, minus u spoljnoj trgovini mogao bi da se „ispegla” i izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju. Ambasador Konuzin je savetovao vlasnike malih i srednjih preduzeća da ne posmatraju samo tržište Moskve i Sankt Peterbugra, već da se okrenu periferiji Rusije, gde postoje veći potencijali za plasiranje robe jer konkurencija nije toliko žestoka.