Сједињени у смрти

„Српску војску одлучно поразити и успоставити и одржавати везу преко Београда и Софије са Цариградом”, командовао је 16. августа 1915. године цар Виљем Други генерал федлмаршалу Аугусту фон Мекензену, главнокомандујућем немачким, аустро-угарским и бугарским армијама.

Фелдмаршал Мекензен даље издаје директиву потчињеним армијама за општи напад. Немачка Једанаеста армија и Аустро-Угарска група генерала Филепа – укупно 72 батаљона, 16 ескадрона, 66.946 пушака, 483 артиљеријска оруђа и шест ескадрила генерала артиљерије Макса Галвица, концентрисане су у јужном Банату, да форсирају Дунав код Рама, Костолца и Смедерева, планирајући брзо надирање дуж обе обале Велике Мораве, према линији Смедеревска Паланка – Жабари.

Решени да се брани без обзира на снагу непријатељске армаде, српска команда, војска, али и народ не пристају да препусте ни стопу земље без борбе. Напад на десној обали Дунава дочекала је Трећа армија под командом генерала Павла Јуришића Штурма и Крајински одред на челу са пуковником Драгутином Димитријевићем.

Смедерево је нападнуто 6. октобра артиљеријском паљбом. Град и околина бомбардовани су три дана, немачке јединице су прешле Дунав и сјуриле се на сам град и село Липе. Српска врховна команда захтева да се Смедерево брани, у помоћ пристижу делови Шумадијске дивизије, али су српске снаге приморане на повлачење. Битка је била крвава са великим бројем рањених и погинулих војника на обе стране.

У јужном Банату, Војничко гробље из Великог рата, под сенком борова и бреза – комад ковинске земље, које држава штити као знаменито место. Шездесет хумки и исто толико камених плоча, белег на тај тешки бој. На њима, за 178 аустроугарских и немачких војника имена, за 307 српских ратника покоје име, највише ознака „непознати”, или само број.

Леже, по наредби команданта аустро-угарских снага, једни крај других, сви умрли у импровизованој ратној болници аустријског Црвеног крста, некада касарни у Ковину. На челу се уздиже и доминира споменик „Мира и разумевања”. На њему, заједно два рељефа – српска шајкача и немачки шлем и исписани редови: „Овде почивају сједињени у смрти српски, немачки и аустро-угарски ратници пали у борбама за Смедерево и околину 1915. године.”

Између два рата, на ковинском гробљу служени су подједнако помени војницима свих конфесија, а након Другог светског, потпуно је заборављено. Обнова почиње 1996. па наново 2003. године, да би 2009, на иницијативу Удружења потомака ратника, уређење заокружило подизање јединственог гранитног споменика свим војницима, без обзира којој су војсци, држави и нацији припадали, по идејном решењу академског вајара Љубише Манчића.

Ту сваке године у мимоходу, потомци, држава и омладина полажу цвеће, клањајући се сенима оних које је војничка судбина, иако на зараћенним странама, заувек спојила у смрти.