Најспорији одређује брзину

ИЗРАЕЛ ЈЕ ПРОТЕКЛИХ ДАНА ОБАВИО ВЕЖБЕ СИСТЕМА ПРОТИВВАЗДУШНЕ ОДБРАНЕ, што би могао да буде и први корак у евентуалном израелском нападу на иранска нуклеарна постројења. У Техерану су тога свесни и Иран је кренуо у медијску офанзиву објашњавања свог нуклеарног програма. За сада му то, барем што се тиче Запада, баш и не пролази успешно, иако су Иранци у госте позвали најзначајније западне медије и показали им практично све што су новинари тражили. У Ирану је по том питању боравила и Кристијан Аманпур, али скоро ништа од онога што су Иранци рекли и показали својим гостима није објављено у западним медијима. И то јако брине Техеран, јер је свестан да савремени ратови обично прво почињу у медијима. Изолација и сатанизација иду пре „томахавк” ракета и „невидљивих” бомбардера.

ЕВРОПЉАНИ СУ ЗБУЊЕНИ ИРСКИМ НЕ ЛИСАБОНСКОМ ДОКУМЕНТУ, Чеси се колебају, Британци ће пре ратификације у парламенту прво морати да сачекају одлуку свог врховног суда о референдуму, а ми и Хрвати ћемо још годинама највероватније морати да сачекамо да сви они у ЕУ прво реше своје унутрашње проблеме у односу на ЕУ. Пада ми на памет оно чувено правило бродских конвоја преко Атлантика, који су у Другом светском рату превозили све оно што је било потребно Великој Британији да опстане у рату против Хитлера. Како су бродови у тим конвојима били разних врста и годишта производње, различите величине, различитих максималних и минималних брзина, а у дубинама Атлантика чекале су их немачке подморнице у правим чопорима, то су конвоји имали тактику пловидбе. Наиме, сви бродови без обзира на њихове максималне брзине морали су да плове оптималном брзином најспоријег брода у конвоју. То је била солидарност на мору у ратним приликама. И то је данас очито правило рада, живота и уопште функционисања, па и будућег проширења ЕУ. Све ће ићи брзином најспоријег члана. Консензус је данас термин за некадашњу поморску солидарност конвоја, који се сада зове ЕУ. Као што не можете да повећате брзину најспоријег брода у конвоју, тако не можете ни на који начин да игноришете, или прескочите неким правним бајпасом, вољу гласача у некој од држава ЕУ. Истина, можете најспорији брод да оставите на зачељу конвоја, да он буде лак плен за немачке подморнице, да ви једноставно повећате брзину осталих бродова и одете. Али онда кршите свети поморски кодекс солидарности у рату и невољи, или у случају ЕУ нисте више тако атрактивна, сигурна и спасоносна организација за мање развијене и сиромашније државе које би хтеле у такав савез. А где су ту још и немачке подморнице, којих је на све стране у разним данашњим модерним формама постојања и деловања?

Можда смо управо зато ми недавно и играли фудбалску утакмицу са Ирцима. Као да смо знали да су они тај „најспорији” брод у конвоју, па да нам мало открију како се плови по узбурканом мору.

Заправо, од устава за Европу очито нема ништа и ствари се крећу у оквиру две дебате. Једна је политичка, друга се односи на методу. Једноставно, будућност ЕУ могуће је градити само на темељу садашњице. Да ли је дошао тренутак да се направи велики скок? Биће потребно прво дефинисати оно што подразумевамо под федерализмом, јер уколико се пође од америчке политичке литературе, „федералистичких докумената”, реч је о „класичном смислу”, о одсуству централизације, о сталним преговорима, о конституционалном карактеру, о територијалности са „двоструком националношћу”, о равнотежи сила и о аутономији, све док она не дође у сукоб са принципима ЕУ. Е па, код Ираца је то све изгледа дошло.

ОДНОСИ РУСИЈЕ И ГРУЗИЈЕ СВАКИМ СУ ДАНОМ СВЕ ЛОШИЈИ. Од времена када је Џорџ Буш у првој посети једног америчког председника Грузији сместио ту земљу у „центар глобалне демократске револуције”, настојања Тбилисија да што пре уђе у НАТО, Москва доживљава као знак отвореног непријатељства према Русији. И за такав став Русија поседује неколико адута. Грузија скоро у потпуности енергетски зависи од Русије, а при томе своја дуговања не измирује редовно. Економија Грузије доживела би колапс када више од милион Грузијаца, који живе и раде у Русији, не би могло да шаље свој новац рођацима у Грузији. Ту су наравно и Јужна Осетија и Абхазија као области које желе да се одвоје од Грузије и чије је становништво више наклоњено Москви него Тбилисију. Но, и поред свега тога на терену су почеле и озбиљније оружане чарке, па и ватрени обрачуни, што може да значи да председник Грузије Сакашвили и нема контролу над свим догађајима у својој земљи.

КФОР ЋЕ РАСФОРМИРАТИ тзв. „Косовски заштитни корпус” и почети да обучава нове косовске оружане снаге. Са наше стране због тога је и Кфору и НАТО-у изражено незадовољство. Као нисмо знали да ће се то и догодити. Ови из Кфора и НАТО-а одговорили су нам у стилу: „Па боље је да ми то радимо и обучавамо, него да они то сами раде, јер овако имамо контролу над процесом.”

Остаје нам само да прогутамо кнедлу...