Страх од летења није болест

Иако се авионске несреће не дешавају сваког дана, медијска пажња којом су пропраћене и број људи који страда изазивају додатни страх код путника који се већ колебају да ли да авионом оду на летовање, зимовање или службени пут.
Неколико светских студија показало је да 40 одсто људи има неки степен страха од летења авионом, а он се испољава и код 11 одсто оних који путују овим превозним средством. Насупрот томе, статистика показује да је то, према односу броја летова и броја несрећа, најбезбеднији вид саобраћаја. Ипак, код ових несрећа последице су фаталне, а новински извештаји најчешће почињу фразом "страдали сви путници и чланови посаде".

Смиља Јосиповић, психолог у Заводу за ваздухопловну медицину, у којем се обавља селекција и едукација ваздухопловног особља, описује страх од летења као ниску или нижу психо-физиолошку толеранцију на ризик.

– Нису сви људи једнако спремни да ризикују и због тога се не боје сви. Одвајање од чврсте подлоге представља велику промену на коју нису сви спремни. Возачи "формуле", падобранци и рониоци имају висок степен отпорности на ризик. Свакако, треба знати да онај ко се боји вожње авионом није болестан, само није спреман на тај степен ризика –напомиње наша саговорница.

Статистика о безбедности овог превозног средства, наводи она, не помаже у ублажавању страха. Јосиповићева препоручује да за време лета треба заокупити пажњу читањем или разговором будући да бојажљиви путник обраћа пажњу на сваки звук.

– Најбоља терапија је тренинг у којем се путник постепено суочава са својим страхом. Он најпре долази на аеродром, гледа авионе, узлетање и слетање, а касније улази у летелицу и тек после неког времена креће на пробни лет, углавном на краћим релацијама – објашњава Смиља Јосиповић.

Владимир Лазић, неуропсихијатар у Заводу за ваздухопловну медицину, истиче да је страх природни механизам одбране и да није никакав патолошки знак. Он указује на то да пажња коју медији посвећују авионским несрећама појачава бојазан.

– Кад неко има отпор према летењу и види снимак авиона којем се ломи крило, тешко да ће поверовати у његову безбедност. Онај ко има праву фобију, сигурно неће ући у авион, а онај ко се плаши, пробаће да превазиђе страх – истиче Лазић и додаје да се бојазан постепено може превазићи, с обзиром на то да је авио-саобраћај све јефтинији и доступнији већем броју људи.

Кад је реч о физиолошким променама у организму путника којима је праћен сваки лет, он најпре наводи стрес, односно прилагођавање на нове услове, убрзани рад срца, појачано дисање, знојење, изоштравање чула.

Према речима стручњака, страх може бити и посттрауматски, после лошег искуства. Али, ако пре тога није постојао, брзо ће бити превазиђен.

Мирјана Звечевац, стјуардеса у Јат ервејзу, већ 27 година обавља тај посао и не зна за случај да је неко због страха напустио лет.

– Они који се боје већ на улазу то кажу. Сви воле да им се објасни шта се догађа, да им се каже да то што се чује јесте, на пример, увлачење точкова летелице. Осмех и униформа особља уливају им поверење. Храна и пиће служе и за скретање пажње. Ако је неко толико уплашен, преместимо га на друго место на којем особље може да му се посвети и где можемо да га "држимо на оку" да не би узнемиравао друге. Сећам се, међутим, да сам као почетник, путујући на други лет, седела поред жене која ме је држала за руку, презнојавала се и непрестано постављала питања за сваки шум који се чуо – присећа се непријатног искуства Мирјана Звечевац, али каже да никада није била у ситуацији да се уплаши за живот путника.

-----------------------------------------------------------

Нелетећи Холанђанин

Холандски фудбалер Денис Беркамп својевремено је због умећа са лоптом добио надимак Летећи Холанђанин. Вешти потези на терену нису једино по чему га публика памти. Познато је да је због страха од авиона на многе утакмице одлазио возом или аутомобилом, а неке је због авио-фобије и пропуштао. Тако је добио контранадимак Нелетећи Холанђанин.