Налазишта по целом граду

Данашњи Београд почива на остацима некада моћног античког Сингидунума који су саградили Римљани у првом веку наше ере. Он се састојао из логора, цивилног насеља и простора за мртве – гробља која су се простирала од данашњег Трга Републике до Мокрог Луга.

– Данас готово да нема места у старом делу Београда где се копа а да на површину не исплива нешто из римског периода – објашњава Нела Мићовић, археолог из Завода за заштиту споменика културе.

Према њеним речима, зонаужег градског подручја бројипет заштићених локалитета: усек на Бањици, праисторијска Карабурма, Београдска тврђава, римски Таурунум – Земун и антички Сингидунум који се простире на пет општина и ризница је безброј малих налазишта. Нажалост, бројни су суграђани који и не сањају да свакодневно пролазе поред неког од њих. На пример, мало ко зна да три лучна зидића која се налазе на платоу испред Филозофског факултета, на којима студенти седе, заправо представљају презентацију остатака римских терми које су ту нађене приликом прављења сале за ову установу.(/slika2)

– Током археолошких ископавања 1968. године, у северозападном делу Студентског парка откривене су терме из трећег века. По завршеним ископавањима обављена је конзервација остатака који сузбог немогућности одржавања поново затрпани. Оваква места треба обележавати, јер то плени пажњу туриста, а свакако је и за наше суграђане поучно да упознају сопствену прошлост – каже Мићовићева.

Тајне о животу народа који су овде боравили крију се на 626 археолошких локалитета и то: праисторијских 155, античких 327, средњовековних 81, из позног средњег века 40, док је 26 локалитета хронолошки неодређено, што га чини једним од најбогатијих европских градова када је реч о археолошким налазиштима.

Културним добром проглашено је 20 локалитета, док су археолошки бисери, Београдска тврђава и Бело Брдо у Винчи, иначе центар неолитске (винчанске) културе, у категорији културних добара од изузетног значаја.

(/slika3)– Један од највећих проблема у археологијијесу дивљи трагачи којих нема у централној, али их у широј градској зони свакако има. Закон бипрема њима, као и инвеститорима који почињу да граде без нашег одобрења, морао да буде ригорознији – каже Мићовићева.

Иначе, нелегална трговина археолошким вредностима изузетно је профитабилан бизнис и, по неким проценама, заузима треће место после нелегалне трговине оружјем и наркотицима.

Највећи центри код нас су Београд и Суботица. Пронађено културно благо из ових центара углавном се шверцује у Европу.