Авион на пару

За свега неколико сати угодног лета авионом можете се наћи не само у другој држави већ и на другом континенту, хиљадама километара далеко од родног града. Данашње модерне летелице могу за један сат прећи 700 и више километара, тако да и најудаљеније тачке на нашој планети постају доступне за веома кратко време. Иако је модерна технологија заслужна за авионе какве данас познајемо, идеја о летењу стара је готово колико и човек. Позната је грчка легенда о Икару који је покушао да лети помоћу крила направљених од птичјег перја залепљеног воском, а да су људи од давнина били готово опседнути идејом о летењу говоре и сачувани цртежи од пре више десетина векова на којима су приказани људи са крилима на рукама. Летење је било преокупација многобројних истраживача током векова који су уследили, па су тако данас познати цртежи летелица чувеног сликара Леонарда да Винчија, који је живео крајем 15. и почетком 16. века, као и пројекти многобројних проналазача који су покушавали да открију начин на који човек може да лети. Ипак, да би се ова идеја остварила, било је потребно изумети покретачку снагу која је далеко снажнија од људске. У 19. веку један Енглез успео је да направи први авионски модел са малим мотором. Овај авион прелетео је скоро 50 метара и изазвао право одушевљење окупљених. Врло брзо после тога изумитељи су конструисали прве авионске моторе на пару. Авиони са оваквим моторима личили су на незграпне птице, а највећи проблем био је како их подићи у ваздух, будући да су парни мотори били гломазни и претешки.

Инжењер и проналазач Ото Лилијентал је крајем 19. века представио публици своје две ваздушне једрилице које су могле да лебде у ваздуху без снаге мотора. Његов изум задивио је публику и мотивисао га да усавршава ове летелице. Више од 2000 пута летео је у својим једрилицама, али је у једној од њих приликом несреће 1896. године и погинуо. Ипак, захваљујући његовом изуму у Француској, Енглеској, Русији и Америци једриличарство је постало врло популарно.