Мало радили, а воде се као запослени

Да је у Србији и те како могућ истовремени пад стопе запослености и стопе незапослености, о чему сведоче и најновији подаци из Анкете о радној снази, по којима је у односу на прво тромесечје 2020. запослених сада мање за 33.200 (у неформалном сектору), а незапослених за 87.400, потврђује и Марио Рељановић, научни сарадник с Института за упоредно право.

Иако примећује да је Централни регистар обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО) изнео податак како је сада више запослених у односу на прошлу годину, то се, како објашњава, догодило јер је држава у радни однос примила одређени број медицинских радника, чиме је само „напумпан” број запослених у земљи.

– Истовремено се дешава да се незапослени који су изгубили посао не виде у ЦРОСО регистру јер они и нису били формално у радном односу. То у суштини може да утиче на померање броја запослених, у смислу његове стагнације или благог пораста, али промене су далеко драстичније, што се види из Анкете о радној снази где је удео тих неформално запослених велик – подсећа Рељановић, додајући да је према појединим подацима чак 47 одсто радноспособног становништва радно неактивно.

– Иако ти људи нису ни запослени ни незапослени, они су у ствари незапослени јер не траже посао преко НСЗ-а, а нису запослени јер немају посао. Из тога се види да истовремено долази до опадања запослености и незапослености, као и да те две категорије нису у корелацији – истиче он.

Да су појмови запослености и незапослености релативни потврђују и методологије по којима се они дефинишу.

Према Анкети о радној снази, подсећа Рељановић, оцењују се субјективни осећаји испитаника које анкетари питају да ли су, рецимо, нешто радили претходне седмице и да ли су за то време били плаћени, у новцу или натури.

– Ако испитаници одговоре да јесу, онда их анкета дефинише као запослене, што је бесмислено. Међутим, методологија је допуњена с бројем пријављених у ЦРОСО што даје различите резултате јер много више људи је нешто радило према резултатима анкете у односу на број оних који су формално запослени и регистровани у ЦРОСО. То је само доказ да се често добија драматична разлика између реалног броја пријављених на обавезно социјално осигурање и процента запослених према Анкети о радној снази. Због тога се и може рећи да је број запослених у Србији релативан појам јер се у њега урачунавају и они који нису у радном односу, раде на црно, само повремено, који не зарађују довољно да би од тога могли да преживе... – набраја научни сарадник с Института за упоредно право.

С друге стране, подсећа он, стопа незапослености је тренутно у паду и сада износи 7,3 одсто, али је истина да би она ускоро могла да буде и један проценат, ако се статистика буде злоупотребљавала.

– Број незапослених се израчунава на основу броја оних који траже запослење и који су пријављени код службе за запошљавање. Њих има око 500.000, али то није реалан податак јер постоји велики број људи који траже посао, а нису пријављени на бироу. Има и оних који јесу пријављени, али пошто су закаснили да се пријаве на евиденцију, на разговор са саветником или су можда одбили понуду за посао, НСЗ их брише из евиденције, чиме се опет број незапослених смањује – примећује Рељановић, подсећајући и да на евиденцији има највише оних који су изгубили посао, а који немају никакве бенефите од пријаве на биро рада, што је недавно приметио и Фискални савет.

– Ти људи немају интерес да се обраћају служби за запошљавање. Паду незапослености доприносе и демографска кретања и миграције становиштва, па тако чим се још више буду отвориле границе, број исељеника биће већи, а самим тим број незапослених још мањи – закључује Рељановић.

„Моја прва плата” погураће раст запослености

Иако су, према оцени Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, досадашње државне мере помоћи само вештачки и привремено зауставиле раст незапослености, он ипак сматра да ће програм „Моја прва плата” погурати раст запослености у наредном периоду. Тиме ће се, додаје, у глобалу одржати број оних који имају посао, јер ће нову шансу добити 10.000 младих.

– Тај програм подршке може и те како да компензује број оних који ће остати без посла у наредном периоду, када буду истекле све претходне економске мере подршке које је држава определила за привреду у доба короне – сматра Савић.