Капиталисти и социјална правда

Откуд то да најгласнији заговорници транзиције и брзих реформи навијају да се што пре формира „социјално одговорна влада”? Да ли би социјалну одговорност ико спомињао да од СПС-а не зависи ко ће чинити нову скупштинску већину, или је позивање на све те принципе само изговор да би се добила влада која ће одговарати нечијим политичким, војним и економским интересима?

Ово су питања која се последњих месец дана неминовно намећу, а која добијају наактуелности нарочито сада, када је готово извесно да ће листа ЗЕС, мањине и коалиција око СПС-а чинити нову владу. Јер, откако су објављени изборни резултати, лако је било уочити да се, управо утицајни пословни кругови из земље и иностранства, уз организације које се могу означити као носиоци(нео)либералних идеја и глобализације у Србији најгласније залажу за формирање једне„проевропске, социјално одговорне владе”. Зашто то раде и да ли су таква залагања у колизији с њиховим правим интересима?

Мишљења наших економиста по том питању су подељена, мада сви истичу да пословни људи и економски интереси веома утичу на формирање нове владе. Једни, међутим, сматрају да је позивање на социјалну правду и одговорност само изговор да би се добила влада која ће бити по мери Запада. Самим тим, сматрају они, и економска политика такве владе, дугорочно ће доприноситиучвршћивању интереса крупног капитала и новог система вредности који он са собом доноси, а који, опет с принципима социјалне правде баш и нема много заједничког. У економској и социјалној политици такве владе зато су могуће само мање промене које ће служити да, после великих неправди које су Србији нанете на националном плану, краткорочно „замажу очи” бирачима, посебно оним социјално угроженим. У таквим околностима, сматрају они, социјалисти ће, временом постати само декор од којег ће се тражити да „прихвати реалност”, пристане на неминовне економске резове и тако, у потпуности постане део новог система. Ако на то, случајно, не пристану, брзо ће им се (погодите како и где) пронаћи замена.

Друга група економиста мисли супротно. Они кажу да без јаке економије нема ни јаке Србије, а да су за нашу економију једини излаз, у овој ситуацији, стране инвестиције, наставак приватизације и покретање нових, реформи. Да би то постигли, сматрају они, нужно је да имамо што боље односе са ЕУ, без обзира на то што се са њеним водећим земљама разликујемо по питању Косова.Зато је, кажу они, и логично што „капиталисти”, навијају да се формира „проевропска влада”, будући да управо она има и највише шанси да те циљеве оствари. Јер, што су већи стандард грађана и економска сигурност, веће су и могућности за улагања, пласман производа, проширење тржишта, увођење нових технологија.Од тога ће корист имати и страни и домаћи пословни људи: страни могу очекивати сигурност улагања уз, за њихове услове јефтину радну снагу, а домаћи се, уз све то могу надати и да ће, захваљујући добримвезама са политичарима проширити послове, али и сачувати монопол. Будући да такве владе може бити само уз помоћ социјалиста, као и да је важно да се тензије смире и спречи „дивља приватизација” логично је што се, будућој влади придаје и наставак – „социјално одговорна”.

Ко је од њих у праву, тешко је рећи, али је извесно да ћемо још дуго слушати ствари које су доскора сматране тешко замисливим – да капиталисти говоре о социјалној правди, а социјалисти о приватизацији и брзим реформама. Као што је очигледно и да се, и поред позивања на „социјалну одговорност”, у постојећем економском систему и односима ништа значајније неће променити.

новинар