Kapitalisti i socijalna pravda

Otkud to da najglasniji zagovornici tranzicije i brzih reformi navijaju da se što pre formira „socijalno odgovorna vlada”? Da li bi socijalnu odgovornost iko spominjao da od SPS-a ne zavisi ko će činiti novu skupštinsku većinu, ili je pozivanje na sve te principe samo izgovor da bi se dobila vlada koja će odgovarati nečijim političkim, vojnim i ekonomskim interesima?

Ovo su pitanja koja se poslednjih mesec dana neminovno nameću, a koja dobijaju naaktuelnosti naročito sada, kada je gotovo izvesno da će lista ZES, manjine i koalicija oko SPS-a činiti novu vladu. Jer, otkako su objavljeni izborni rezultati, lako je bilo uočiti da se, upravo uticajni poslovni krugovi iz zemlje i inostranstva, uz organizacije koje se mogu označiti kao nosioci(neo)liberalnih ideja i globalizacije u Srbiji najglasnije zalažu za formiranje jedne„proevropske, socijalno odgovorne vlade”. Zašto to rade i da li su takva zalaganja u koliziji s njihovim pravim interesima?

Mišljenja naših ekonomista po tom pitanju su podeljena, mada svi ističu da poslovni ljudi i ekonomski interesi veoma utiču na formiranje nove vlade. Jedni, međutim, smatraju da je pozivanje na socijalnu pravdu i odgovornost samo izgovor da bi se dobila vlada koja će biti po meri Zapada. Samim tim, smatraju oni, i ekonomska politika takve vlade, dugoročno će doprinositiučvršćivanju interesa krupnog kapitala i novog sistema vrednosti koji on sa sobom donosi, a koji, opet s principima socijalne pravde baš i nema mnogo zajedničkog. U ekonomskoj i socijalnoj politici takve vlade zato su moguće samo manje promene koje će služiti da, posle velikih nepravdi koje su Srbiji nanete na nacionalnom planu, kratkoročno „zamažu oči” biračima, posebno onim socijalno ugroženim. U takvim okolnostima, smatraju oni, socijalisti će, vremenom postati samo dekor od kojeg će se tražiti da „prihvati realnost”, pristane na neminovne ekonomske rezove i tako, u potpunosti postane deo novog sistema. Ako na to, slučajno, ne pristanu, brzo će im se (pogodite kako i gde) pronaći zamena.

Druga grupa ekonomista misli suprotno. Oni kažu da bez jake ekonomije nema ni jake Srbije, a da su za našu ekonomiju jedini izlaz, u ovoj situaciji, strane investicije, nastavak privatizacije i pokretanje novih, reformi. Da bi to postigli, smatraju oni, nužno je da imamo što bolje odnose sa EU, bez obzira na to što se sa njenim vodećim zemljama razlikujemo po pitanju Kosova.Zato je, kažu oni, i logično što „kapitalisti”, navijaju da se formira „proevropska vlada”, budući da upravo ona ima i najviše šansi da te ciljeve ostvari. Jer, što su veći standard građana i ekonomska sigurnost, veće su i mogućnosti za ulaganja, plasman proizvoda, proširenje tržišta, uvođenje novih tehnologija.Od toga će korist imati i strani i domaći poslovni ljudi: strani mogu očekivati sigurnost ulaganja uz, za njihove uslove jeftinu radnu snagu, a domaći se, uz sve to mogu nadati i da će, zahvaljujući dobrimvezama sa političarima proširiti poslove, ali i sačuvati monopol. Budući da takve vlade može biti samo uz pomoć socijalista, kao i da je važno da se tenzije smire i spreči „divlja privatizacija” logično je što se, budućoj vladi pridaje i nastavak – „socijalno odgovorna”.

Ko je od njih u pravu, teško je reći, ali je izvesno da ćemo još dugo slušati stvari koje su doskora smatrane teško zamislivim – da kapitalisti govore o socijalnoj pravdi, a socijalisti o privatizaciji i brzim reformama. Kao što je očigledno i da se, i pored pozivanja na „socijalnu odgovornost”, u postojećem ekonomskom sistemu i odnosima ništa značajnije neće promeniti.

novinar