Вољена тестенина

Тестенина или паста редовно је јело на менију многих особа, а под тим називом знамо специјалитете од теста, направљеног од брашна, соли, воде и јаја. Ово последње и не мора да буде саставни део теста, ако правите посно јело.

Обично се прави од пшеничног дурум брашна, ређе од пиринчаног, а може и од других (легуминозе, хељде, кукуруза, ражи, овса…). Постоји сушена и свежа тестенина. Свежа тестенина су резанци, ситнији или крупнији рађени на ручној машини, који се по припреми теста кувају, односно термички припремају за конзумацију. То су некад знале да праве наше баке. Свежа је увек са јајима и брже се кува од сушене пасте.

Цео свет ужива у тестенинама, а у Европи се први пут јавља на територији Италије. Претпоставља се да ју је у своју земљу из Кине донео средњовековни истраживач Марко Поло који је истраживао далеке пределе Источне и јужне Азије пре неких седам векова.

Још од старих времена била је популарна, јер је јефтинија за производњу, лако се чува и брзо припрема. Тестенина се обично кува у сланој води, а на крају кувања додаје јој се умак који сте претходно припремили.

Тестенина може бити једноставна или сложена, домаћа или индустријски добијена, али једно је јасно: има добру заситну моћ и пуна је угљених хидрата.

Италијани су своју страст за тестенином довели до перфекције, баш као и Кинези, где постоје тестенине од брашна разних житарица. Највише волимо и ценимо шпагете, нудле, макароне, таљателе, пене, равиоле, лазање, итд. Вероватно не знате, постоји преко 1300 назива за тестенине широм света.

Могу се комбиновати са многим намирницама, поврћем, печуркама, месом, рибом, јајима, сиром и свим зачинима. Тестенине су најбољи пријатељ супа и чорби.

Ако гледамо саму нутритивну вредност обичне куване тестенине, рецимо шпагета, чак 31 одсто су угљени хидрати, углавном скроб, 6 процената протеина (махом глутенски протеини) и нешто мало масноћа (1 одсто). Када је реч о минералима, тестенине не могу баш да се похвале да су нутритивно богате, напротив, имају сасвим мале количине мангана. Неке тестенине обогаћене су микронутријентима, на пример комплексом витамина Бе, цинком и гвожђем.

Калоријски гледано 100 грама обичне куване пасте даје око 160 кцал.

Већина паста садржи глутен, међутим, постоје и безглутенске верзије (пиринчана, кукурузна, хељдина, па чак и кромпирова тестенина). Њих могу без бојазни да користе и особе преосетљиве на глутен.

Код исхране дијабетичара, с друге стране, мора се узети у обзир и гликемијски индекс намирница. Иако тестенине имају преко 30 одсто угљених хидрата, гликемијски индекс им је око 50, дакле као банана или манго, док рецимо хлеб или пиринач имају око 75.

Здрава уравнотежена исхрана, када причамо о тестенини, не значи да напуните тањир шпагета карбонара и да уживате у укусу. Не, гледајте неки други рецепт где количина пасте коју припремате не прелази 1/3 тањира, а онда додајте доста поврћа и протеина и нешто мало масноћа у свој тањир. Употребите машту.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com