Чист ваздух је уставна категорија

СУБОТИЦА – Ситуације које смо имали прошле и ове године, када се ваздух у градовима Србије „види”, односно када ниво загађења ваздуха прелази дозвољене вредности, није само питање загађења животне средине већ и владавине права. На то су указале чланице Националног конвента о Европској унији које су се састале у Суботици.

„Поглавље 27 у процесу приступања Европској унији бави се правом на здраву животну средину која је уставна категорија и покушали смо да видимо како је она заиста заштићена кроз наш систем владавине права, кроз правосуђе и све оно што се дешава у животној средини”, каже Наташа Ђерег, коаутор анализе и координаторка Радне групе Националног конвента за Поглавље 27. Како истиче и Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о ЕУ који окупља 760 организација цивилног друштва, занима их да ли код нас у области заштите животне средине постоји адекватна правна регулатива, да ли су наши закони исти као у ЕУ, ако нису шта је оно што треба да поправимо. „А ако јесу, због чега се они не примељују. Како да ми као грађани будемо сигурни да је наше право на здраву животну средину адекватно заштићено и то су теме о којима ћемо да разговарамо. Као цивилно друштво желимо да у први план ставимо јавно здравље и право на здраву животну средину”, каже Драгојловић.

У остваривању тог права, радна група која је анализирала везу између поглавља 23, које се бави владавином права, и поглавља 27 које се односи на животну средину предложили су низ мера за законодавну и извршну власт, али и за цивилни сектор.

На првом месту предлажу укидање судских такси када је у питању заштита животне средине јер ставља грађане у неравноправан положај у односу на компаније, траже пооштравање казнене политике за кршење закона у овој области, бољу сарадњу служби ангажованих у овој области али и формирање независног националног тела које ће решавати притужбе јавности у вези са животном средином. Ова препорука, истиче Наташа Ђерег, јесте и препорука Европске уније. Такође се предлаже успостављање механизма праћења здравља становништва.

Према стандардима и препорукама Европске уније, Србија има низак број инспектора и низак административни капацитет у овој области, те би било потребно ангажовати још око хиљаду инспектора.

„Наша оцена је да стање наше животне средине није добро, није задовољавајуће, имамо много посла у овој области. Животна средина није посао само једног министарства, ту су и комунална предузећа која морају да се укључе, ту је и управљање отпадом, сепарација отпада на извору загађења, индустријско загађење, наслеђени историјски проблеми које имамо. Потребан нам је велик заокрет и велика сарадња и став целе владе, а не само једног министарства”, каже Ђерег. Она истиче да око кључних питања имају добру сарадњу са владом и министарствима, али да проблеми настају када је у питању стварни рад на терену. У том смислу тумачи и протесте грађана, попут оних у Ракити, Бору или Смедерву како би заштитили своју животну средину.

„Грађани преузимају правду у своје руке када виде да надлежне институције не реагују по закону, и онда локалне заједнице немају други начин него протестом да заштите своју имовину, своје природно добро, јавни интерес који је за њих тамо препознат. Да постоји права владавина права и рад институција до тога не би дошло. То је и велики црвени аларм за све који су укључени, и за заштитника грађана и за омбудсмана и све службе које су укључене”, сматра Ђерег.

Национални конвент од 2014. године прати преговоре Србије са ЕУ и успео је да постане трећи актер у преговорима са унијом.

„Ми желимо да помогнемо да наше преговарачке позиције изгледају боље, да влади понудимо боља креативнија решења, јер администрација може да ради само оно што јој је дозвољено, а организације цивилног друштва све што законом није забрањено. Зато мислимо да можемо више да допринесемо, и да укажемо на то колико је животна средина важна, и колико је владавина права важна, и да са грађанима разменимо мишљења како то изгледа у пракси широм Србије”, рекла је Наташа Драгојловић.