Висок притисак не пита за године

Висок крвни притисак је, према статистици, најмасовнија хронична незаразна болест света. О хипертензији се говори када су измерене вредности артеријског крвног притиска изнад 139 са 89 милиметара живиног стуба (mmHg). Може се јавити у свим узрасним добима, а хипертензија је чешћа што смо старији.

До пораста крвног притиска и дијагнозе хипертензије доводе гени које смо наследили, али и неки хормонски фактори, уз штетне животне стилове и навике, као што су преслана исхрана, гојазност, пушење и неумерено испијање алкохола и кафе. Психичка напетост, посебно на послу уз одсуство физичких активности, такође доприноси настајању ове болести.

Опасан стрес и мањак сна

Ни млади нису поштеђени: особе од 16 до 34 године све чешће добијају ову дијагнозу, а како објашњава кардиолог др Предраг Радојковић, код њих је покретач болести стрес и велика оптерећеност на почетку радног века, као и недостатак сна.

– На то се надовезују обично и лош начин исхране и бројни пороци који вребају „иза сваког угла”, као што су пушење, ексцесивна употреба алкохола и кофеинских производа, пре свега мислим на кафу и кока-колу. Млађи пацијенти треба да знају да је ова хипертензија, која се назива и функционалном, у великом броју случајева  пролазна и регулацијом исхране и избацивањем штетних супстанци врло се лако регулише и нестаје – указује наш саговорник.

Иако су симптоми повишеног притиска многобројни, не постоји ниједан баш специфичан који би сигурно указао на постојање ове болести, па зато она често остаје непрепозната и нелечена. Ипак, најчешћи симптоми су главобоља, неспецифичне тегобе у грудима, недостатак ваздуха при напору, зујање у ушима, појачана нервоза, крварење из носа, поремећаји вида.

Отуда савет да измеримо крвни притисак, код куће, у апотеци или амбуланти, када осећамо неки симптом или тегобу коју до тада нисмо приметили. Није довољно крвни притисак само једном измерити већ неколико пута у одређеним временским размацима. Уколико је измерен повишен притисак , посету кардиологу или интернисти не треба одлагати.

Др Радојковић истиче да је превенција увек иста и односи се на промену лоших животних стилова који су и довели до болести. Потребно је хранити се здраво, одржавати нормалну телесну тежину, практиковати неколико пута недељно физичку активност, током које се тело озноји. У борби против високог притиска најважнија мера је престанак пушења, избегавање стреса колико год је могуће, а не треба претеривати ни с кафом, газираним соковима, а посебно не с алкохолним пићима.

– Два су начина лечења хипертензије: нефармаколошким мерама и лековима. Најбитније је схватити да се од препорука о несланој и правилној исхрани, редовној физичкој активности и осталим нефармаколошким мерама, не одустаје. Оне се спроводе доживотно и често су довољне да се крвни притисак држи у нормалним вредностима, односно добро регулише. Исто тако, једном дати лек не значи да ће он бити обавезан целог живота. Данас су у употреби многи суплементи, као и природна лековита средства који умногоме могу помоћи у регулисању крвног притиска – истиче др Предраг Радојковић.

Да ли ће фактори ризика бити под контролом, опет највише зависи од самог пацијента. То је његов допринос у лечењу, док доктор бира лек који највише одговара одређеном пацијенту.

Вежбајте у природи

Шта све можемо да предузмемо у борби против повишеног притиска?

– Најбитније је снизити крвни притисак на нормалне вредности, јер се тако спречавају компликације. Вежбе, нарочито у природи, не само да снижавају притисак већ смањују и ниво стреса – одговара кардиолог.

Код особа које имају неколико удружених болести, значи уз хипертензију и дијабетес или другу ендокрину болест или још неко кардиоваскуларно обољење, варијације крвног притиска су значајније и опасније, а ризик од компликација већи. Ови пацијенти на контроле морају да се јављају чешће, а у терапији решење за њих су често такозване полипил таблете у којима се налази неколико активних супстанци.

Др Радојковић подсећа да до уласка у менопаузу жене ређе оболевају од свих кардиоваскуларних болести, јер их у значајној мери штите хормони. Али већ у седмој деценији жене се изједначавају с мушкарцима и хипертензија, али и свако друго кардиоваскуларно обољење их подједнако угрожава.