Visok pritisak ne pita za godine

Visok krvni pritisak je, prema statistici, najmasovnija hronična nezarazna bolest sveta. O hipertenziji se govori kada su izmerene vrednosti arterijskog krvnog pritiska iznad 139 sa 89 milimetara živinog stuba (mmHg). Može se javiti u svim uzrasnim dobima, a hipertenzija je češća što smo stariji.

Do porasta krvnog pritiska i dijagnoze hipertenzije dovode geni koje smo nasledili, ali i neki hormonski faktori, uz štetne životne stilove i navike, kao što su preslana ishrana, gojaznost, pušenje i neumereno ispijanje alkohola i kafe. Psihička napetost, posebno na poslu uz odsustvo fizičkih aktivnosti, takođe doprinosi nastajanju ove bolesti.

Opasan stres i manjak sna

Ni mladi nisu pošteđeni: osobe od 16 do 34 godine sve češće dobijaju ovu dijagnozu, a kako objašnjava kardiolog dr Predrag Radojković, kod njih je pokretač bolesti stres i velika opterećenost na početku radnog veka, kao i nedostatak sna.

– Na to se nadovezuju obično i loš način ishrane i brojni poroci koji vrebaju „iza svakog ugla”, kao što su pušenje, ekscesivna upotreba alkohola i kofeinskih proizvoda, pre svega mislim na kafu i koka-kolu. Mlađi pacijenti treba da znaju da je ova hipertenzija, koja se naziva i funkcionalnom, u velikom broju slučajeva  prolazna i regulacijom ishrane i izbacivanjem štetnih supstanci vrlo se lako reguliše i nestaje – ukazuje naš sagovornik.

Iako su simptomi povišenog pritiska mnogobrojni, ne postoji nijedan baš specifičan koji bi sigurno ukazao na postojanje ove bolesti, pa zato ona često ostaje neprepoznata i nelečena. Ipak, najčešći simptomi su glavobolja, nespecifične tegobe u grudima, nedostatak vazduha pri naporu, zujanje u ušima, pojačana nervoza, krvarenje iz nosa, poremećaji vida.

Otuda savet da izmerimo krvni pritisak, kod kuće, u apoteci ili ambulanti, kada osećamo neki simptom ili tegobu koju do tada nismo primetili. Nije dovoljno krvni pritisak samo jednom izmeriti već nekoliko puta u određenim vremenskim razmacima. Ukoliko je izmeren povišen pritisak , posetu kardiologu ili internisti ne treba odlagati.

Dr Radojković ističe da je prevencija uvek ista i odnosi se na promenu loših životnih stilova koji su i doveli do bolesti. Potrebno je hraniti se zdravo, održavati normalnu telesnu težinu, praktikovati nekoliko puta nedeljno fizičku aktivnost, tokom koje se telo oznoji. U borbi protiv visokog pritiska najvažnija mera je prestanak pušenja, izbegavanje stresa koliko god je moguće, a ne treba preterivati ni s kafom, gaziranim sokovima, a posebno ne s alkoholnim pićima.

– Dva su načina lečenja hipertenzije: nefarmakološkim merama i lekovima. Najbitnije je shvatiti da se od preporuka o neslanoj i pravilnoj ishrani, redovnoj fizičkoj aktivnosti i ostalim nefarmakološkim merama, ne odustaje. One se sprovode doživotno i često su dovoljne da se krvni pritisak drži u normalnim vrednostima, odnosno dobro reguliše. Isto tako, jednom dati lek ne znači da će on biti obavezan celog života. Danas su u upotrebi mnogi suplementi, kao i prirodna lekovita sredstva koji umnogome mogu pomoći u regulisanju krvnog pritiska – ističe dr Predrag Radojković.

Da li će faktori rizika biti pod kontrolom, opet najviše zavisi od samog pacijenta. To je njegov doprinos u lečenju, dok doktor bira lek koji najviše odgovara određenom pacijentu.

Vežbajte u prirodi

Šta sve možemo da preduzmemo u borbi protiv povišenog pritiska?

– Najbitnije je sniziti krvni pritisak na normalne vrednosti, jer se tako sprečavaju komplikacije. Vežbe, naročito u prirodi, ne samo da snižavaju pritisak već smanjuju i nivo stresa – odgovara kardiolog.

Kod osoba koje imaju nekoliko udruženih bolesti, znači uz hipertenziju i dijabetes ili drugu endokrinu bolest ili još neko kardiovaskularno oboljenje, varijacije krvnog pritiska su značajnije i opasnije, a rizik od komplikacija veći. Ovi pacijenti na kontrole moraju da se javljaju češće, a u terapiji rešenje za njih su često takozvane polipil tablete u kojima se nalazi nekoliko aktivnih supstanci.

Dr Radojković podseća da do ulaska u menopauzu žene ređe obolevaju od svih kardiovaskularnih bolesti, jer ih u značajnoj meri štite hormoni. Ali već u sedmoj deceniji žene se izjednačavaju s muškarcima i hipertenzija, ali i svako drugo kardiovaskularno oboljenje ih podjednako ugrožava.