Дизајн је избор

Марко Стојановић, млади графички дизајнер, демистификује традицију такошто често измами осмех и створи осећај блискостии препознавања код публике. Не воли тешке концепте, а у великој мери користи интуицију и несвесно. Стојановић, прошлогодишњи финалиста награде „Мангелос”, представиосе и на Октобарском салону, што му је био дугогодишњи сан. Недавно се вратио из Барија где је учествовао на Бијеналу младих европских уметника, ана јесен ће сепредстави и у Лондону. Његови радови су у мају били изложени у Београду на „Теленоровој” изложби у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” али и у Сент Етјену, у Музеју модерне уметности. Ових дана у Београду ради за агенцију „Ту шик” (2 Chic). О искуствима са Бијенала у Барију каже:

– Први пут сам ове године чуо да у Барију постоји Бијенале. Представио сам се својим старим радовима из колекције „Арт фуд” у групи од десетак уметника из Србије, а на овој манифестацији учествовало је око 700 уметника из целе Европе и Медитерана. То је као неко Венецијанско бијенале, али за младе уметнике до тридесете године. Значило је да видимо како раде наше колеге из других земаља. Моја серија „Арт фуд” има глобалну и јасну идеју и увек су људи лепо на њу реаговали у иностранству. 

Највећи утисак на нашег дизајнера оставио је Португал који Бијенале схвата озбиљно и прави јавне националне конкурсе за одабир уметника који ће се представити. Све је пропраћено луксузним каталозима, што наша екипа у Барију није имала.

О томе како ће се на јесен представити у Лондону, Марко Стојановић уз осмех напомиње да није сигуран како ће све изгледати.

– То ће се догодити захваљујући Балкан арт фестивалу „Терминал” у Љубљани на коме учествује пуно људи, и сада су они отворили своје представништво у Лондону. Хоће да покрену нову галерију и сајт како би промовисали балканску уметност у свету.

Млади дизaјанер се преселио из Новог садау Београд недавно захваљујући пословној понуди коју је добио од једне дизајн агенције.

– Студирао сам графички дизајн у Новом Саду. У Београд сам се преселио када ми је понуђен посао у дизајн агенцији, а изазов јето што су у Београдумного већи клијенти него што ја могу да их нађем као појединац. То је ивент агенција, радим луксузне позивнице, на пример, а издвојио бих оне које сам радио за Телеком.

(/slika2)Име Марка Стојановића се повезује и са Марином Абрамовић, познатом светском уметницом, а о томе шта је била спона за сусрет са њом, млади дизајнер каже:

– На Академији у Новом Саду урадио сам један рад посвећен Марини. То је плакат где сам скренуо пажњу студентима да је Марина ту радила седамдесетих година, да је својевремено добила отказ...И онда сам направио неку паралелу са том популаризацијом, комерцијализацијом модерне уметности у свету, где уметници праве своје играчке, лопте... А ми тако лако бришемо тај податак да је Марина била међу нама. Направио сам таблу која је микс социјалистичког текста, а фонт је био римска капитела. Послао сам јој да види шта сам урадио и она је била одушевљена. Следећи пут током боравка у Београду пожелела је да се видимо.

Од Стојановића се не може чути да је несхваћени уметник, не кука на услове рада и кажеда му нису потребна велика средства да би нешто урадио.

– Схватио сам на путовањима да су услови свуда исти, као студент који почиње у истом сте положају овде или у Лондону. Најзанимљивије је то што радим интуитивно, без планова и не размишљам о томе, покрену ме баналне ствари.

Оригиналан је и Стојановићев дипломски рад „По Марку” замишљен као збирка песама српских песника, где је за сваку песму урадио илустрацију. „То је концептуално уметничка књига. Ту је и портрет Христа, поред кога је млади билдер у потпуно истој пози. Фасцинира како Исус и савремени билдер имају потпуно исту позу. А ја сам их само уклопио”, каже уметник.

Марко Стојановић напомиње да га Србија посебно инспирише.

– Тренутно радим новозаветне сцене, приказе, али у новим медијима, кроз моје симболе, без икакве фигурације, као савремене иконе. Да постоји неки идеални православни храм у Београду, тиме бихга опремио. Не, неће ме разапети због овог што сам рекао, јер нема скрнављења. Радиосам све то као Србин и православац просто не поштујући канон. То ће бити мој магистарски рад, а публика ће моћи да види радове у Новом Саду и Београду, ускоро.