(И)рационалност

Ових дана многи туристи из Србије спремају се да летују на Црногорском приморју. Неки овде имају викендице, као и рођаке и блиске пријатеље код којих могу да одседну. И ту се ништа није променило у односу на референдум о самосталности Црне Горе од пре две године. Чак ни (и)рационална забрана уношења хране у Црну Гору не може госте из Србије одвојити од црногорског мора. Али, други који овде немају викендице и рођаке и пријатеље код којих би могли да се осећају као код своје куће намеравају одмор да проведу у Грчкој, Турској и Бугарској. Пре су долазили у Црну Гору и када им услови за боравак нису баш били на нивоу које нуде земље у окружењу. Водиле су их емоције – долазили су међу своје, у своју земљу. Сада одлазе у блиску земљу, али туђу, као што је то, рецимо, Грчка. О томе где ће провести одмор одлучиће кад виде где им је боље и јефтиније. Дакле, емоције су уступиле место разуму.

Да се у већој чланици бивше државне заједнице Србија и Црна Гора понашају све рационалније у односу на мању, потврђује и податак да свршени црногорски средњошколци који желе да студирају у Србији морају са собом да понесу „ћагу” да су српске националности, оверену у суду места у којем живе. У противном, неће моћи бесплатно да студирају, нити да се самофинансирају, већ ће бити третирани као и сви други страни студенти, што значи да ће морати да плате високу школарину.

За већину родитеља оних који ове јесени имају намеру да наставе школовање у Београду, Новом Саду и другим градовима у Србији, тај услов не представља сметњу, али има и оних који су на мукама. Волели би да им деца студирају у Београду, граду њихове младости, наравно, као што су и они некада – бесплатно, али би желели и да се не сазна да им се синови и кћерке декларишу као Срби. А у црногорским градовима, осим можда у Подгорици, још готово свако свакога зна и све се брзо прочује.

Рационалност која полако удаљава две, по свему, најблискије државе у овом делу Европе, одражава се и у томе што се све више, и тамо и овамо, тражи нострификација разних диплома и документа.

Али једна (и)рационалност прети да озбиљно наруши односе између две земље. Реч је о признању Приштине од Подгорице. Један подгорички дневни лист пренео је речи Мила Ђукановића: „Врло респектујемо заједничку историју и наглашену блискост са Србијом. Али ни то не даје за право на очекивање било коме, па ни Србији, ни њеном државном врху, да ће Црна Гора да жртвује своје интересе зарад српских”. Премијер је додао да је интерес Црне Горе да у „блиској будућности буде део ЕУ и НАТО”. Није помињао датум када би се признање могло догодити.

Овде многи сматрају да је рационално то што се признање није догодило пре туристичке сезоне, а да је ирационално да признања уопште буде, уколико већ, како црногорски званичници тврде, нема притисака из Брисела и Вашингтона да Црна Гора призна Косово и Метохију као независну државу.