(I)racionalnost

Ovih dana mnogi turisti iz Srbije spremaju se da letuju na Crnogorskom primorju. Neki ovde imaju vikendice, kao i rođake i bliske prijatelje kod kojih mogu da odsednu. I tu se ništa nije promenilo u odnosu na referendum o samostalnosti Crne Gore od pre dve godine. Čak ni (i)racionalna zabrana unošenja hrane u Crnu Goru ne može goste iz Srbije odvojiti od crnogorskog mora. Ali, drugi koji ovde nemaju vikendice i rođake i prijatelje kod kojih bi mogli da se osećaju kao kod svoje kuće nameravaju odmor da provedu u Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj. Pre su dolazili u Crnu Goru i kada im uslovi za boravak nisu baš bili na nivou koje nude zemlje u okruženju. Vodile su ih emocije – dolazili su među svoje, u svoju zemlju. Sada odlaze u blisku zemlju, ali tuđu, kao što je to, recimo, Grčka. O tome gde će provesti odmor odlučiće kad vide gde im je bolje i jeftinije. Dakle, emocije su ustupile mesto razumu.

Da se u većoj članici bivše državne zajednice Srbija i Crna Gora ponašaju sve racionalnije u odnosu na manju, potvrđuje i podatak da svršeni crnogorski srednjoškolci koji žele da studiraju u Srbiji moraju sa sobom da ponesu „ćagu” da su srpske nacionalnosti, overenu u sudu mesta u kojem žive. U protivnom, neće moći besplatno da studiraju, niti da se samofinansiraju, već će biti tretirani kao i svi drugi strani studenti, što znači da će morati da plate visoku školarinu.

Za većinu roditelja onih koji ove jeseni imaju nameru da nastave školovanje u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji, taj uslov ne predstavlja smetnju, ali ima i onih koji su na mukama. Voleli bi da im deca studiraju u Beogradu, gradu njihove mladosti, naravno, kao što su i oni nekada – besplatno, ali bi želeli i da se ne sazna da im se sinovi i kćerke deklarišu kao Srbi. A u crnogorskim gradovima, osim možda u Podgorici, još gotovo svako svakoga zna i sve se brzo pročuje.

Racionalnost koja polako udaljava dve, po svemu, najbliskije države u ovom delu Evrope, odražava se i u tome što se sve više, i tamo i ovamo, traži nostrifikacija raznih diploma i dokumenta.

Ali jedna (i)racionalnost preti da ozbiljno naruši odnose između dve zemlje. Reč je o priznanju Prištine od Podgorice. Jedan podgorički dnevni list preneo je reči Mila Đukanovića: „Vrlo respektujemo zajedničku istoriju i naglašenu bliskost sa Srbijom. Ali ni to ne daje za pravo na očekivanje bilo kome, pa ni Srbiji, ni njenom državnom vrhu, da će Crna Gora da žrtvuje svoje interese zarad srpskih”. Premijer je dodao da je interes Crne Gore da u „bliskoj budućnosti bude deo EU i NATO”. Nije pominjao datum kada bi se priznanje moglo dogoditi.

Ovde mnogi smatraju da je racionalno to što se priznanje nije dogodilo pre turističke sezone, a da je iracionalno da priznanja uopšte bude, ukoliko već, kako crnogorski zvaničnici tvrde, nema pritisaka iz Brisela i Vašingtona da Crna Gora prizna Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.