„Седам светских чуда” породице Топалов

Зашто би се на домаћем тржишту књига нудиле купцима само луксузне, богато илустроване „сликовнице за одрасле” које су стране лиценце са српским текстом када можемо имати и домаће, као што је „Седам светских чуда” у издању зрењанинске „Агоре”.

Аутор текста и највећег броја прелепих фотографија је кардиолог, песник, писац прича и светски путник из Новог Сада Василије Топалов, а сараднице и сапутнице биле су му супруга Анђелка и ћерка Весна.

Угледајући се на многе своје претходнике који су од античких времена, попут Херодота, шпартали по свету, а затим причали и писали о „чудима” које су видели, породица Топалов је одлучила да упозна, на лицу места или преко писане грађе оних, фамозних, седам светских чуда старога света, па да им прикључи један од могућих избора седам нових, оних која су настала од трећег века пре нове ере када је почела градња Кинеског зида, па до почетка 20. века када је подигнута статуа Христа Спаситеља на врху брда Корковадо изнад Рио де Жанеира у Бразилу.

Уз ових 14 грађевина, које су по оцени састављача књиге незаобилазне и неоспорне, понуђен је и преглед оних 60 најлепших, најчудеснијих дела људских руку које је издвојио Роланд Гук.

Пошто је ово имагинарно путовање започело из Новог Сада а на идеју да се напише ова књига се дошло у Ровињу, на крају књиге се нашао и избор слика ова два града, чудесна места, за породицу Топалов.

Пре сажете информације о сваком од 14 одабраних „чуда”, аутор се позабавио појмом трагајући за разним дефиницијама речи „чудо” да би дошао до закључка да једнозначна дефиниција не постоји али да су оних седам грађевина које су у античком свету проглашене за „репер” остале полазиште и за процењивање свих каснијих чудесних, нестварно лепих, нестварно великих, непојамно компликованих грађевина.

За оне који не знају која су светска чуда са Херодотове листе из 5. века пре наше ере, Топалов подсећа да су то све биле грађевине унутар царства које је створио Александар Велики – од Кеопсове пирамиде и Фароса у Александрији који су у Египту, преко Зевсовог храма у Олимпији у Грчкој, Маузолеја у Халикаренасу, данас је то Бодрум у Турској, у којој је био и Артемидин храм у Ефесу, до Семирамидиних висећих вртова у Вавилону (Ирак), и Клоса на острву Родосу. Од свих седам данас постоји, мање-више у истом стању у каквом је била када ју је видео Херодот, само је Кеопсова пирамида, док су остала или заувек нестала или се могу видети само јадни остаци. За нека, као што је Колос са Родоса није утврђено ни тачно место где је био подигнут.

Од тада до данас прављено је неколико нових листа светских чуда, али ни једна није добила званичну потврду да је усвојена од неке светске организације као што је Унеско, која ствара своју листу светске културне баштине и још увек се проширује.

Међутим, Топалов је прихватио да за седам светских чуда која данас постоје прихвати оне за које је гласало 100 милиона људи из целога света путем СМС порука.

На тој листи су: Кинески зид, Таџ махал у Индији, Петра ел Деир у Јордану, Колосеум у Италији, Чичен Ица у Мексику, Макчу Пикчу у Перуу, и Христос Спаситељ у Бразилу.

Уз бројне илустрације, колор фотографије за свако од ових 14 локалитета аутор даје енциклопедијске податке, околности под којима су настале, како су грађене, које су цивилизације и која су им била веровања које су их подигле. На крају сваког поглавља описује се „ шта је било после”.

Књига јесте намењена младима, студентима,али и свима који желе да нешто ново науче или се подсете на оно што су некада знали, а слике су већ довољне да књига поведе свакога на једно визуелно путовање у далеку прошлост или у неке далеке и егзотичне крајеве .