Пожар у Кући Лазе Лазаревића

У напуштеној кући лекара и књижевника Лазе Лазаревића, у Хиландарској улици број 7, у којој је некада било смештено и Дечје одељење „Чика Јова Змај” Библиотеке града, око 18 сати избио је пожар. Једна особа се нагутала дима и колима Хитне помоћи превезена је на ВМА. Брзом интервенцијом ватрогасаца пожар је угашен, а према првим проценама једна просторија је задимљена и изгорело је смеће које се гомилало под овим кровом, где су, како се чуло, уточиште од хладноће нашли мигранти.

Мермерна спомен-плоча на зиду куће, која сведочи да је овде живео и радио Лаза Лазаревић, није оштећена. Ово здање већ дуги низ година нагриза зуб времена. Влада је кућу прво издала у закуп Фонду Б92, а када се сазнало од Агенције за реституцију да овај дом траже наследници некадашњих власника, Веран Матић и сарадници су се иселили. Агенција за реституцију је делимичним решењима пре нешто више од две године имовину у Хиландарској 7 вратила деци и унуцима бивших власника Кузмана и Драгољуба Сотировића. Али, наследници ће, пре него што одлуче како ће да располажу имовином, морати још да се стрпе јер донета решења нису правоснажна.

Збрка око нерешених власничких односа траје у последње две године, а пре тога Библиотека града, тадашњи корисник, тражила је помоћ од надлежних за обнову здања. Из града су тврдили да санацију не могу да финансирају јер овај објекат није у њиховом власништву. Ни република, која је по Закону о јавној својини власник културних добара и требало би да се стара о њима, тада такође није била заинтересована да улаже у спасавање куће која у међувремену сваког дана све више пропада.

Остаје упамћено и да се Лаза Лазаревић у овај дом уселио у августу 1887. године, а умро је 29. децембра 1890. Његова супруга Полексија кућу је касније продала Палилулској штедионици.

Здање је Дечјем одељењу Библиотеке града уступљено по уговору са градом потписаним 2007, на период од 20 година, а у згради је свој простор имао и Дом ученика средњих школа. Библиотека се одавде иселила 2017. године.

Кућа Лазе Лазаревића је као део заштићене амбијенталне целине Копитарева градина под протекторатом Завода за заштиту споменика културе града Београда.