Србија тек мора да се укорени у Светској групи

"Мапа у Дејвисовом купу за тенисере се брзо мења. Претпрошле године су финалисти били Хрватска и Словачка. Сада Србија израста у велесилу ранга Француске, Шпанији или САД, док је Аустралија тек други пут испала из Светске групе". Овако распоред снага међу најбољим мушким тениским репрезентацијама објашњава Патрик Мекинро, селектор америчког тима.

Мегдан у Братислави који су поделиле селекције настале распарчавањем плодног тениског поднебља, заиста је 2005. био тектонски поремећај у екипном такмичењу са столетном традицијом. И Хрвати и Словаци су се први пут домогли меча за такозвану салатару, побеђујући у великом стилу противнике међу којима се деценијама делио колач. Тријумфовали су Хрвати, предвођени селектором Николом Пилићем, звездом у зениту Иваном Љубичићем и младим лавом Маријом Анчићем.

Словачка је испала из Светске групе већ идуће године. Минулог викенда није успела да се у њу врати пошто ју је у доигравању усред Братиславе шокирала Јужна Кореја, која ће играти међу 16 најбољих репрезентација тек други пут. Међу њима се безуспешно обрела 1987.

Хрвати су у Вимблдон отишли ослабљени, без другог "рекета" Ива Карловића, који је одбио да игра, без Анчића, којег повреде никако да заобиђу, са Љубичићем, чија звезда тамни, тек пунолетним Марином Чилићем и Роком Каранушићем, који је тек 170. на светској ранг-листи. Пре две године су Љубичић и Анчић сами изнели терет тријумфа. Минулог викенда Хрвате су Британци потукли до ногу с 4:1 и послали их у нижи степен, у Прву групу Евроафричке зоне.

Дејвисов куп је био и остаће непредвидљиво такмичење, коме драж дају победе аутсајдера над фаворитима и велики национални набој код играча и публике. Мушки тенис је данас веома уједначен што се на репрезентације одражава тако што многе имају узданице кадре да приме огромно бреме на своја плећа и да га успешно носе. У случају Швајцарске, међутим, видело се да једна ласта не чини пролеће. Ни најбољи тенисер данашњице Роже Федерер није могао да је спаси пораза против надахнутог домаћина Чешке, упркос обе победе, па се и она сели у нижи степен.

Данас у Дејвисовом купу је много мање репрезентација које су пустиле дебело корење у Светској групи, а кудикамо више оних селекција које су на танкој граници између елите и "зонске лиге" где им није место. Србија је у Београдској арени остварила велику победу над Аустралијом, другом најуспешнијом екипом у историји овог такмичења, са 28 тријумфа. Наша репрезентација ће догодине да игра у Светској групи, али су жиле којима се хвата за најбоље друштво још младе. Час-два после победе нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића која нас је после деценије и по вратила у Светску групу, док су наши тенисери с правом били на ловорикама, искусни стручњак Никола Пилић, саветник наше репрезентације против Аустралије и један од најуспешнијих играча и тренера у Дејвисовом купу свих времена, дао је следеће реално упозорење:

– Против неких од осам могућих противника сигурно бисмо имали шансе у првом колу, али је јасно шта би било ако будемо гости Американаца или Шпанаца. Били би то тешки мечеви, а наше шансе много мање, али има и селекција које можемо да победимо ако им будемо домаћини. Али, то не значи да ћемо сигурно и да их победимо. Рекао сам пре меча с Аустралијом да је она тврд орах. Ко зна шта би било да се Хјуит није разболео. Највероватније да би га Ђоковић добио, али, никада се не зна, – рекао је Пилић.

Наша репрезентација ће у фебруару да буде на великом искушењу. Победом би продужила живот у Светској групи још најмање годину дана, а пораз би начинила корак уназад. Поново би доспела у доигравање, семпембра идуће године. То коло може да се врти у недоглед. Србија је тек почела да игра на Ђоковићевим крилима, али морамо да се помиримо с тим да је на заласку каријера Ненада Зимоњића, узданице у дублу какву нема много селекција. И без њега, у нашој репрезентацији је оформљен костур за идућу деценију, али да би нам жиле у Светској групи очврснуле, морамо да ојачамо такозвану другу таблу на коју Јанко Типсаревић не полаже искључиво право.

-----------------------------------------------------------

Пашански иде на Хјуита

Борис Пашански (89. на листи) и Виктор Троицки учествују на турниру у Мумбаију, у Индији (тврда подлога, фонд за награде 416.000 долара), који је први пут одржан прошле године. Противник Пашанског у првом колу је Аргентинац Серхио Ројтман (63), а Троицки игра с Пакистанцем Курешијем (154), који је скренуо пажњу на себе пласманом у друго коло на Вимблдону у којем је изгубио од Руса Марата Сафина. Ако Пашански победи, готово је извесно да би играо с Аустралијанцем Лејтоном Хјуитом (21), другим носиоцем, коме је први супарник један од четворице најуспешнијих у предтакмичењу. Хјуит није изашао на мегдан Новаку Ђоковићу у Београдској арени због високе температуре и стомачних тегоба, али је његов менаџер изјавио да ће најбољи аустралијски тенисер да буде спреман пошто је лекар аустралијског тима обавио велики део посла.

- Хјуит до краја године не брани ни један поен на турнирима, пошто лане није играо од Међународног првенства САД до краја сезоне. Због тога му повољан жреб у Мумбаију даје шансе да напредује на листи, као и следећи турнир, у Токију, и још два преостала такмичења из мастерс серије, у дворанама у Мадриду и Паризу, - изјавио је Хјуитов менаџер.

Троицког победа води на успешнијег из меча између седмог носиоца Француза Жилијена Бенетоа (61) и Немца Рајнера Шитлера (143). Пашански и Троицки играју и као пар, а супарници су им први носиоци Индијац Махеш Бупати и Француз Фабрис Санторо.