Како су жене у белом добиле насловне стране

Исти утицај које је убиство Џорџа Флојда имало на повећање присуства особа афроамеричког порекла у медијима, имала је и пандемија ковида 19 на промоцију жена у белом у средствима јавног информисања.

Британски магазин „Грација” је међу првима, већ у марту, глумице и манекенке скинуо са насловне стране и уместо њих читаоце упознао са лекаркама и медицинским сестрама. И амерички магазин „Тајм” је на насловницу априлског издања ставио групну фотографију куварица и чистачица у једној основној школи у Даласу задужених за исхрану и хигијену ученика, док је британски „Гламур” гламурозне фотографије „селебритија” заменио за докторку Анију Шервани. И италијански „Венити фер” је на априлску насловницу ставио докторку Катерину Конти.

Циници би рекли да су уредници женских магазина тек за време пандемије одлучили да своје читатељке упознају са чињеницом да се жене баве још неким занимањима осим глуме и манекенства, а о односу медија према представницама лепшег пола можда најбоље говори податак да је реномирани амерички магазин „Тајм” само четири пута у својој историји женама доделио титулу „личност године”.

Та част припала је Волис Симпсон (1936), краљици Елизабети Другој (1952), Корасон Аквино (1986) и Ангели Меркел (2015). Млада шведска активисткиња за заштиту планете, тинејџерка Грета Тундберг проглашена је за личност 2019. године, а жене уједињене у покрет „Рушитељке тишине”, које су основале покрет „И ја” како би у јавности подигле свест о сексуалном злостављању у свету шоу-бизниса, добиле су ову престижну титулу 2017. године.

Др Зорица Мршевић, научна сарадница Института друштвених наука, сматра да су да жене пре пандемије ковида 19 у медијима углавном представљане у оквирима родних стереотипа.

– Жене су се најчешће појављивале у оквиру рубрика које се баве дешавањима на естради и забавом. Било их је и на спортским странама, пре свега захваљујући српским и страним тенисеркама, мада је у овој рубрици било места и за супруге и девојке спортиста. У листовима који се сматрају озбиљним, жене су биле равномерније заступљене по рубрикама, док су се у таблоидима оне углавном појављивале у улогама певачица и естрадних уметница. Међутим, откада је пандемија ковида 19 покорила свет, приметно је да медији показују емпатију према чињеници да жене чине већинску радну снагу у професијама које су на првој линији фронта против вируса корона и које се истовремено налазе у највећем ризику од заразе, као што је здравство, трговина и сектор социјалне заштите. Жене у белим мантилима неупоредиво чешће постају саговорнице новинара, а о њима се говорило у свим ударним телевизијским емисијама. На насловним странама најчешће су се налазиле премијерка Ана Брнабић и др Дарија Кисић Тепавчевић, заменица директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Нажалост, пандемија ковида 19 доказала је да родни стереотипи опстају и у најгорој кризи – жене су много чешће критиковане због онога шта су изјављивале и начина на који су се облачиле него мушкарци – закључује наша саговорница.

Роберт Чобан, председник „Колор прес групе”, која штампа највећи број женских магазина у нашој земљи, подсећа да су жене на насловним странама те које продају новине – било да су у питању крунисане главе, било холивудске „принцезе”.

– Пандемија ковида 19 није променила то правило, али су се жене које красе насловне стране промениле – уместо жена у дизајнираним хаљинама, насловнице су преплавиле жене у белим мантилима и медицинским скафандерима, које уместо савршене шминке имају утиснуте трагове вишечасовног ношења маски. Читатељке широм света занимало је како изгледа живот Хипократових посленица и њихова свакодневна борба за животе других људи – каже наш саговорник.