Kako su žene u belom dobile naslovne strane

Isti uticaj koje je ubistvo Džordža Flojda imalo na povećanje prisustva osoba afroameričkog porekla u medijima, imala je i pandemija kovida 19 na promociju žena u belom u sredstvima javnog informisanja.

Britanski magazin „Gracija” je među prvima, već u martu, glumice i manekenke skinuo sa naslovne strane i umesto njih čitaoce upoznao sa lekarkama i medicinskim sestrama. I američki magazin „Tajm” je na naslovnicu aprilskog izdanja stavio grupnu fotografiju kuvarica i čistačica u jednoj osnovnoj školi u Dalasu zaduženih za ishranu i higijenu učenika, dok je britanski „Glamur” glamurozne fotografije „selebritija” zamenio za doktorku Aniju Šervani. I italijanski „Veniti fer” je na aprilsku naslovnicu stavio doktorku Katerinu Konti.

Cinici bi rekli da su urednici ženskih magazina tek za vreme pandemije odlučili da svoje čitateljke upoznaju sa činjenicom da se žene bave još nekim zanimanjima osim glume i manekenstva, a o odnosu medija prema predstavnicama lepšeg pola možda najbolje govori podatak da je renomirani američki magazin „Tajm” samo četiri puta u svojoj istoriji ženama dodelio titulu „ličnost godine”.

Ta čast pripala je Volis Simpson (1936), kraljici Elizabeti Drugoj (1952), Korason Akvino (1986) i Angeli Merkel (2015). Mlada švedska aktivistkinja za zaštitu planete, tinejdžerka Greta Tundberg proglašena je za ličnost 2019. godine, a žene ujedinjene u pokret „Rušiteljke tišine”, koje su osnovale pokret „I ja” kako bi u javnosti podigle svest o seksualnom zlostavljanju u svetu šou-biznisa, dobile su ovu prestižnu titulu 2017. godine.

Dr Zorica Mršević, naučna saradnica Instituta društvenih nauka, smatra da su da žene pre pandemije kovida 19 u medijima uglavnom predstavljane u okvirima rodnih stereotipa.

– Žene su se najčešće pojavljivale u okviru rubrika koje se bave dešavanjima na estradi i zabavom. Bilo ih je i na sportskim stranama, pre svega zahvaljujući srpskim i stranim teniserkama, mada je u ovoj rubrici bilo mesta i za supruge i devojke sportista. U listovima koji se smatraju ozbiljnim, žene su bile ravnomernije zastupljene po rubrikama, dok su se u tabloidima one uglavnom pojavljivale u ulogama pevačica i estradnih umetnica. Međutim, otkada je pandemija kovida 19 pokorila svet, primetno je da mediji pokazuju empatiju prema činjenici da žene čine većinsku radnu snagu u profesijama koje su na prvoj liniji fronta protiv virusa korona i koje se istovremeno nalaze u najvećem riziku od zaraze, kao što je zdravstvo, trgovina i sektor socijalne zaštite. Žene u belim mantilima neuporedivo češće postaju sagovornice novinara, a o njima se govorilo u svim udarnim televizijskim emisijama. Na naslovnim stranama najčešće su se nalazile premijerka Ana Brnabić i dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”. Nažalost, pandemija kovida 19 dokazala je da rodni stereotipi opstaju i u najgoroj krizi – žene su mnogo češće kritikovane zbog onoga šta su izjavljivale i načina na koji su se oblačile nego muškarci – zaključuje naša sagovornica.

Robert Čoban, predsednik „Kolor pres grupe”, koja štampa najveći broj ženskih magazina u našoj zemlji, podseća da su žene na naslovnim stranama te koje prodaju novine – bilo da su u pitanju krunisane glave, bilo holivudske „princeze”.

– Pandemija kovida 19 nije promenila to pravilo, ali su se žene koje krase naslovne strane promenile – umesto žena u dizajniranim haljinama, naslovnice su preplavile žene u belim mantilima i medicinskim skafanderima, koje umesto savršene šminke imaju utisnute tragove višečasovnog nošenja maski. Čitateljke širom sveta zanimalo je kako izgleda život Hipokratovih poslenica i njihova svakodnevna borba za živote drugih ljudi – kaže naš sagovornik.