„Штарк арена” – светло место исцељења

Када заражене владајућим вирусом упуте у болницу у „Штарк арени”, људе обузимају црне мисли у овој свеопштој више него тмурној ситуацији. Међутим, када упућени прође рампу и када га сместе у кревет, у једној од соба у партеру под рефлекторима, за неколико минута он се јавља својима и каже: „Овде је добро, сви су љубазни, не брините!“

И заиста атмосфера у арени је неочекивно жива. Екипе лекара и сестара, који вам се чине огромни у белоплавим скафандерима, непрестано су поред болесника. Изненађује ведрина са којом раде. Шале се помало и пуни су животне енергије коју преносе на пацијенте. На питање да ли вам је тешко, један лекар одговара. „Нама је лепо!“

Од раног јутра (4.30), када се мери температура и сатурација, ниво кисеоника у крви, овде се непрестано нешто ради. Терапија се дели два пута дневно, укључују инфузије, раде се лабораторијске анализе, рендгенска снимања, неколико је визита у току дана. Сестре у току ноћи обилазе пацијенте да провере да ли су маске са кисеоником добро стављене, допуњују апарате дестилованом водом.

Пацијенти пристижу са разним симптомима. Најчешће крајње исцрпљени сруче се у кревет и не померају 24 сата. Али, под дејством терапије већ за дан, два полако устају, боље ходају и за неколико дана добијају апетит, јер пре тога данима нису могли да једу. А храна је у арени стварно добра. Разноврсна, стиже топла са обавезном дивном освежавајућом салатом. Неки пацијенти и даље не могу да једу, док неки други, трећи дан добију високу температуру, и онда лекари чине све да се она скине.

Овде се озбиљно лечи: антибиотицима, кортикостероидима, пробиотицима, витаминима, кисеоником. Сви имају упалу плућа. Терапија се одређује према клиничкој слици сваког пацијента. Мисли се о свему. Пре спавања сви пацијенти добијају инјекцију фраксипарина, против згрушавања крви. За две, три недеље отпуштају се излечени и опорављени. Овде готово да и нема смртних исхода, јер се у арени лече лакши случајеви ковида 19, за лечење облика два са блажом клиничком сликом, и облика три са умерено тешком клиничком сликом, тако да сви одавде излазе излечени.

У партеру арене је смештено више од 400 пацијената. У току новембра напунили су се и сви апартмани на галеријама, још 60 пацијената. Начелник ове привремене болнице је др Богдановић. На Трећем одељењу је изванредни пулмолог др Весна, као и многи други дивни лекари. Посебан моменат је смена дежурних екипа лекара и осталог особља: двадесет до тридесет њих, у беспрекорно белим скафандерима пролазе кроз шпалир пацијената који аплаудирају.

На страну питање о пореклу вируса и да ли је заправо вирус, бактерија или тровање крви, овде се лечи стварна болест. Знамо, нажалост, да није овако у свим ковид болницама у Београду и Србији. Говори се о „пуцању здравственог система”, али „Штарк арена” је за сада – светло место исцељења.

Оливера Јовановић,
Београд