„Štark arena” – svetlo mesto isceljenja

Kada zaražene vladajućim virusom upute u bolnicu u „Štark areni”, ljude obuzimaju crne misli u ovoj sveopštoj više nego tmurnoj situaciji. Međutim, kada upućeni prođe rampu i kada ga smeste u krevet, u jednoj od soba u parteru pod reflektorima, za nekoliko minuta on se javlja svojima i kaže: „Ovde je dobro, svi su ljubazni, ne brinite!“

I zaista atmosfera u areni je neočekivno živa. Ekipe lekara i sestara, koji vam se čine ogromni u beloplavim skafanderima, neprestano su pored bolesnika. Iznenađuje vedrina sa kojom rade. Šale se pomalo i puni su životne energije koju prenose na pacijente. Na pitanje da li vam je teško, jedan lekar odgovara. „Nama je lepo!“

Od ranog jutra (4.30), kada se meri temperatura i saturacija, nivo kiseonika u krvi, ovde se neprestano nešto radi. Terapija se deli dva puta dnevno, uključuju infuzije, rade se laboratorijske analize, rendgenska snimanja, nekoliko je vizita u toku dana. Sestre u toku noći obilaze pacijente da provere da li su maske sa kiseonikom dobro stavljene, dopunjuju aparate destilovanom vodom.

Pacijenti pristižu sa raznim simptomima. Najčešće krajnje iscrpljeni sruče se u krevet i ne pomeraju 24 sata. Ali, pod dejstvom terapije već za dan, dva polako ustaju, bolje hodaju i za nekoliko dana dobijaju apetit, jer pre toga danima nisu mogli da jedu. A hrana je u areni stvarno dobra. Raznovrsna, stiže topla sa obaveznom divnom osvežavajućom salatom. Neki pacijenti i dalje ne mogu da jedu, dok neki drugi, treći dan dobiju visoku temperaturu, i onda lekari čine sve da se ona skine.

Ovde se ozbiljno leči: antibioticima, kortikosteroidima, probioticima, vitaminima, kiseonikom. Svi imaju upalu pluća. Terapija se određuje prema kliničkoj slici svakog pacijenta. Misli se o svemu. Pre spavanja svi pacijenti dobijaju injekciju fraksiparina, protiv zgrušavanja krvi. Za dve, tri nedelje otpuštaju se izlečeni i oporavljeni. Ovde gotovo da i nema smrtnih ishoda, jer se u areni leče lakši slučajevi kovida 19, za lečenje oblika dva sa blažom kliničkom slikom, i oblika tri sa umereno teškom kliničkom slikom, tako da svi odavde izlaze izlečeni.

U parteru arene je smešteno više od 400 pacijenata. U toku novembra napunili su se i svi apartmani na galerijama, još 60 pacijenata. Načelnik ove privremene bolnice je dr Bogdanović. Na Trećem odeljenju je izvanredni pulmolog dr Vesna, kao i mnogi drugi divni lekari. Poseban momenat je smena dežurnih ekipa lekara i ostalog osoblja: dvadeset do trideset njih, u besprekorno belim skafanderima prolaze kroz špalir pacijenata koji aplaudiraju.

Na stranu pitanje o poreklu virusa i da li je zapravo virus, bakterija ili trovanje krvi, ovde se leči stvarna bolest. Znamo, nažalost, da nije ovako u svim kovid bolnicama u Beogradu i Srbiji. Govori se o „pucanju zdravstvenog sistema”, ali „Štark arena” je za sada – svetlo mesto isceljenja.

Olivera Jovanović,
Beograd