Гради се отпад за прераду шута у Крњачи

Тоне земље из свих делова града у последње време завршавају на локацији бара Рева у Крњачи где би, ако добије све дозволе, ЈКП „Градска чистоћа” требало да изгради такозвано одлагалиште и постројење за складиштење, третман и поновно коришћење неопасног отпада. Ова одлука „Чистоће” изненадила је многе јер се већ дуже време најављује и гради погон на депонији Винча у коме би требало да се прерађује грађевински отпад. Насипање земље није новина за екологе са леве обале Дунава јер су с тим радовима упознати, али их је узнемирила најава да ће овде осим насипања земље бити постављена дробилица за шут и то врло близу насипа који престоницу штити од поплава. Бара Рева је и природно станиште за око 120 врста птица, а овде се гнезди и угрожени орао белорепан.

– Свакодневно се са територије десет београдских општина које су у надлежности нашег предузећа уклањају велике количине неопасног, инертног грађевинског отпада, прецизније шута и земље, и одвозе на депонију Винча – рекли су у „Градској чистоћи”.

На овој депонији већ се гради погон за прераду шута. То ради „Бео чиста енергија” д.о.о. Београд и „Конзорцијум СУЕЗ груп С.А.С. и И-Енвиронмент Инвестменс лтд”. Они су приватни партнери града када је реч о уређењу депоније Винча. Капацитети овог погона, на коме се планира складиштење и третман неопасног, инертног грађевинског отпада, јесу 200.000 тона годишње.

Али грађевинског отпада и земље изгледа има знатно више због чега је одлучено да се израде можда чак и два погона поред овог у Винчи.

– Град, сагласно Уговору о јавно-приватном партнерству, има обавезу да са локације депоније Винча уклони, односно да обезбеди уклањање обновљеног инертног и нетретираног обновљеног отпада који прелази договорену тонажу за складиштење. То значи да ће преостале количине, које превазилазе уговорене обавезе, да се прихватају и третирају на локацијама које град, у складу са својим плановима одреди, а прва одређена локација за ове намене је „Рева” у Крњачи. Улажемо напоре да прибавимо потребну документацију да би се на наведеној локацији обезбедили услови за оптималну обраду и складиштење грађевинског материјала – кажу у „Чистоћи”.

Они истичу да су прибавили привремене грађевинске дозволе од надлежног секретаријата Градске управе ради изградње платоа на коме ће бити постављена дробилица за третман неопасног инертног грађевинског отпада, а коју ово предузеће већ поседује.

Али еколошка удружења са леве обале Дунава нису задовољна идејом да се на ову локацију осим земље довози и шут, а посебно да се поставља дробилица.

– Дробилица би требало да буде постављена, како смо сазнали, на педесетак метара од насипа. Те вибрације могу да утичу на насип који нас штити од поплава, док бука може да утиче на велики број птица који се гнезди у бари Рева, као и на орла белорепана, који је иначе угрожена врста, а овде је свио гнездо. Због тога смо упутили и приговор Градској управи. Када се почело са радовима на овој локацији, није било ни речи о дробилици, већ је речено да ће се овде само истоварати земља. Ово умногоме мења ситуацију – рекао је Зоран Јанковић из Удружења „Еко-Панчевачки рит”. Осим овог удружења, приговор су поднела и удружења „Бела чапља” и „Котеж”. Сва ова три удружења организовала су се под једни именом – „Унија трећи Београд”.

Две нове локације за рециклажу

„Градска чистоћа” има и погон „Отпад” за прикупљање и прераду секундарних сировина.

– Настојимо да у интересу града ниво рециклаже у граду подигнемо на виши ниво и повећамо количину отпада који одлази на рециклажу на ниво који је планиран Локалним планом управљања отпадом што прати европски ниво за шта су неопходне такозване трансфер станице где ће се класични комунални отпад селектовати и из њега издвајати рециклабили. Како Београд непрестано расте и шири се тако и капацитет погона „Отпад” постаје тесан за количине отпада које се најпре селектују, а затим пуштају у даљи процес рециклаже, због чега се још две локације планирају за ове потребе – истичу у „Чистоћи”.