Пореске аномалије

Из средстава информисања сазнајем да су власти Београда донеле одлуку да порез на имовину за 2021. годину у просеку повећају шест одсто. Разумљиво да је таква одлука изазива разне коментаре, а њени доносиоци правдали су је разним аргументима, док је порески обвезници (у које спада велика већина, па и ја) оправдано критикују. Покушаћу да образложим зашто такву одлуку треба критиковати.

Захват пореза Београда за 2013. годину износио је 5,5 милијарди динара. Само две године касније порез на имовину у Београду износио је 15 милијарди динара, што је скоро три пута више. Порез на имовину повећан је и три године касније 2018. на 17,3 милијарде динара. Године 2019. надлежни су донели одлуку да се порез може повећавати до два одсто, али је та одлука већ следеће године укинута. На територији Србије, па и Београда, у једном периоду, закључно са 2015. годином порез на пољопривредно земљиште плаћао се преко пореске управе под ставком „накнада за одводњавање”. У пореске обвезнике са „пољопривредним” земљиштем спадам и ја.

Моја пореска обавеза на пољопривредно земљиште површине од 3,8 хектара износила је 2015. године 4.928,77 динара. Новим решењем за исту годину увећан ми је порез на 27.680 динара, па тако за исту пољопривредну њиву, само зато што је проглашена за грађевинско земљиште, годишње плаћам у просеку 28.000 динара што је шест пута више него 2014. години, мада се земљиште и даље користи као пољопривредно и нема никаквих изгледа да се нешто ту гради (најближи „тврди” пут, струја и вода налази се на око 2,5 километра даље, у насељу Плави хоризонти, Земун). Кад изведем калкулацију улагања у сетву (нафта, ђубриво, семе, амортизација механизације), рад да и не рачунам, остаје ми управо толико да платим пореске дажбине... Све у свему, по оној народној: Где си био? Нигде. Шта си радио? Свашта. Шта имаш? Пореску обавезу и више ништа.

Да ли они који одлучују о пореској политици очекују да им аплаудирамо на набавкама новогодишњих јелки, кићењу Београда, постављању гондоле, фонтана... Мислим да је време борбе за голи живот, а не за луксузирање.

Жика Мартиновић,
Земун