После ковида 19 неки остану без косе

Један од симптома ковида 19 које је препознала медицинска заједница јесте опадање косе. Оно се јавља обично осам недеља после иницијалне инфекције овим вирусом и доказана је повезаност између изразитијег опадања косе и повишене телесне температуре код пацијената. Чак и људи који су имали корону без симптома могу се сусрести с опадањем косе. У разговору за „Политику” др Горана Кука Епстин, пластични хирург из Београда која се бави трансплантацијом косе и лечењем опадања косе, истиче да ово није први пут у историји медицине да се појављује овај проблем после вирусне инфекције, јер је познато да се то догодило масовно и после шпанског грипа 1919. године, а јавља се и индивидуално након било које инфекције која је праћена високом температуром. Још један додатни узрочник је терапија коју су пацијенти примали, јер антикоагулантна терапија и стероиди сами по себи доводе до опадања косе.

– Врло су интересантни и резултати студије из Шпаније, где је доказана повезаност између андрогена (мушких полних хормона) и повећаног ризика од оболевања од ковида 19, али и чињеница да је чак 80 одсто хоспитализованих мушкараца с вирусном инфекцијом претходно боловало од губитка косе, односно, андрогенетске алопеције. Наравно, ово су све нове информације и о последицама ковид инфекције ћемо сазнавати више у годинама које су пред нама – појашњава др Кука Епстин, која ради на релацији Мајами–Њујорк, а редовно долази и у Србију.

Опадање косе је најчешће хронично, континуирано стање, уколико је реч о наследној, андрогенетској алопецији. У том случају, третирање опадања косе траје цео живот. Увек се почиње с детаљним дијагностичким прегледом како би се утврдио узрок опадања косе, а потом приступа лечењу. Поједина стања попут такозваног телогеног ефлувијума или алопеције ареате имају „окидаче” па је неопходно њих детектовати и отклонити пре почетка лечења.

– Пацијенти се најчешће јављају када већ видно примећују проређење своје косе или када примећују дневно да им опада више косе него уобичајено. Нажалост, доста пацијената изгуби драгоцено време купујући непроверене препарате које сусреће у продавници или види на реклами. Веома је важно да се користе проверене терапије иза којих постоје одговарајуће клиничке студије као доказ њихове ефикасности и безбедности. Данас имамо велики број терапија које су ефикасне, али се терапија мора одредити индивидуално сходно клиничкој слици и општем стању пацијента – сматра наша саговорница чији су радови на ову тему публиковани у значајним стручним часописима.

Она напомиње да се никад не прегледа само коса особе која има проблем с њеним опадањем. Преглед почиње детаљним анамнестичким разговором и већ из одговора на питања која доктор поставља може да се наслути шта би била дијагноза. Следи клинички преглед косе и длаке, потом микроскопски преглед камером коже главе и длаке (дермоскопија) и евентуално биопсија власишта. Постоји и списак лабораторијских анализа које се обавезно раде. Некад се у лечење укључују и ендокринолог, интерниста или реуматолог. А једна од метода која се у свету све више примењује јесте трансплантација косе.

– Најједноставније речено, добри кандидати за трансплантацију косе су они који имају контролисано опадање косе, добру „давајућу” регију и реална очекивања од саме интервенције. Трансплантација косе је изузетно напредовала у претходних десетак година и сада имамо технику која се зове ФУЕ, која нам омогућава да уз помоћ једног специјалног, микрохируршког апарата директно извучемо фоликуларну јединицу (групу од једне, две, три или више длачица) с давајуће регије и потом је имплантирамо у примајућу регију, тамо где коса недостаје. На овај начин на месту одакле смо узели длачице нема видљивог ожиљка, коса се може шишати врло кратко после интервенције, а пацијенти се много лакше и брже опорављају. Већ идућег дана могу опрати косу. Резултати су потпуно природни и не може се видети разлика између трансплантиране и „праве” косе што је уосталом и циљ сваке естетске интервенције. Врло често обављамо и трансплантацију обрва, бркова и браде, а ако неко нема довољно длака на глави, можемо трансплантирати длаке са тела – наводи ова позната докторка, која је пре шест и по година отишла у САД из Србије. Тамо живи са супругом Џефријем, такође пластичним хирургом и имају двогодишњег сина, а ускоро ће добити још једну бебу.

А како је дошла на идеју да се бави баш овом облашћу медицине? Каже да је то било сасвим случајно, ако случајност уопште постоји. Као и сваки специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије, имала је план да се бави естетским операцијама на лицу и телу попут увећања груди, затезања стомака, липосукције... Међутим, била је усмерена на косу стицајем околности и у томе се потпуно пронашла.

– Длака је посебно интересантна и предмет је великог броја истраживања. Недавно је, на пример, откривено да длака има рецепторе за мирис, да поседује своје факторе раста, да служи као шесто чуло. Није случајна изрека „диже ми се коса на глави” јер та појава има своје физиолошко објашњење и сва ова истраживања показују да је то један мали екосистем за себе. Стално се појављују и нови лекови који су ефикасни код одређених типова алопеције. Оно што сам успела да урадим јесте да направим спој регенеративне медицине и примене сопственог масног ткива, матичних ћелија и фактора раста у лечењу опадања косе и то је тема мог непрестаног истраживања. Верујем да је ова област медицине којом сопствено ткиво и ћелије можемо да користимо у лечењу других ткива будућност медицине и драго ми је да сам својим истраживачким радом допринела њеном развоју – истиче др Кука Епстин, која активно сарађује и с Медицинским факултетом у Мајамију на студијама које су заједно покренули.

Центар за лечење опадања косе код жена (Women’s Center for Hair Loss), који је покренула у САД уско је специјализован и посвећен женама јер овај проблем погађа око 40 одсто дама и захтева посебан дијагностички и често психолошки приступ. Други центар (Found Hair Training Program) посвећен је тренинг програму за лекаре широм света који желе да науче технику трансплантације косе, као и методе лечења опадања косе. До сада је наша саговорница едуковала више од 200 лекара који су долазили са свих континената како би научили ову хируршку методу. И то није све. Њена мисија је хуманост, па је тако са супругом основала хуманитарну фондацију која пружа бесплатне операције деци и одраслима, као и бесплатно лечење како у САД, тако и у Србији.

Важна улога медицинских сестара

Докторка Горана Кука Епстин каже да је рад лекара у Америци знатно практичнији него што је то случај у нашој земљи. Они углавном прате логаритме и стриктне протоколе у дијагностиковању и лечењу обољења.

– Оно што ми се нарочито допада је начин на који су медицинске сестре и друго медицинско особље искоришћени у раду и то би врло волела када би се у Србији променило. Медицинска сестра уме, на пример, да самостално уради ултразвучни преглед, да анестезира пацијента, да ушије рану пацијенту током операције... То умногоме олакшава рад самог лекара и чува лекарево време – додаје наша саговорница.

Недостаје јој Србија

Ова успешна докторка у Србију долази три пута годишње јер и даље одржава своју лекарску праксу у Београду. Каже да воли свој родни град и људе у њему, да има фантастичан тим у Београду с којим сарађује већ десетак година, а жели и да наши грађани имају приступ светском лечењу опадања косе. Има жељу и да едукује наше лекаре како би се трансплантација косе и лечење опадања косе у Србији радили према светским стандардима.