Око 4.000 медицинара примило вакцину против короне

Вакцинација здравствених радника против вируса корона обавља се на 110 вакциналних пунктова у Србији, а интересовање медицинара за имунизацију зависи од установе до установе. Имунизација је кренула од клиничких центара и клиничко-болничких центара, а наставила се у општим болницама које су у ковид систему. Планирано је да следеће недеље цепиво добију и здравствени радници у ковид центрима домова здравља.

До сада је вакцину против вируса корона примило више од 3.000 корисника у старачким домовима и око 4.000 здравствених радника, напоменуо је јуче министар здравља др Златибор Лончар и додао да је план да се до краја недеље вакцинише још око 3.000 људи. Он је рекао и да је направљен распоред и план имунизације и да је већ 95 одсто вакцина на локацијама где ће бити апликоване.

Међутим, др Мирсад Ђерлек, државни секретар Министарства здравља, упозорио је јуче да постоји мала група лекара у Србији која не жели да се вакцинише против ковида 19, као и да постоје „одређене групе” лекара које бирају коју ће вакцину примити. Подсећамо, др Ђерлек је примио руску вакцину „спутњик”.

– Немам нежељених последица. Позивам све грађане да се вакцинишу. Као и сви грађани, имао сам опцију да бирам вакцину. Мени је запало да се вакцинишем вакцином „спутњик”. Не желим да се у Србији полемише која је вакцина боља, све су добре – нагласио је др Ђерлек.

У Клиничком центру Србије вакцинисано је око 720 запослених, а у плану је вакцинација око 1.900 медицинара. Првог дана вакцинације у новој ковид болници у Батајници цепиво је добило између 70 и 100 запослених, а имунизација је и јуче настављена.

Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, појашњава да је, колико је њему познато, у неким здравственим установама мањина расположена за вакцинацију. То је, по њему, необјашњиво, као и то што су неки професори давали веома чудне изјаве у вези с вакцинацијом и нису афирмативно о томе говорили.

– Неки су чак идеолошки пребојавали своје изјаве. Има и оних који нису ни погледали састав вакцина, а већ су се опредељивали да желе да приме само руску или искључиво америчку. То све руши поверење у народу за вакцинацију. Морамо да схватимо да су добре оне вакцине које је одобрила Европска агенција за лекове, као и наша агенција АЛИМС. У њихов став треба имати поверења. Неке лекаре су уплашиле изјаве да се „Фајзерова” вакцина доводи у везу са алергијским реакцијама. Ако неко није никада имао алергијске реакције, не треба да брине јер је та вакцина технолошки супериорна – напомиње др Радовановић.

Наш саговорник сматра да здравствене раднике не треба убеђивати у важност вакцинације, јер управо они морају да буду свесни да је то благодет. Уколико неки медицинари имају сумње у контраиндикације, онда треба да се позову у установу у којој ради експерт имунолог или епидемиолог који може да одговори на све њихове недоумице, дилеме и сложена питања.

– Здравствене власти су договориле да стигне одређен број вакцина у земљу, али је питање да ли ће то бити испуњено јер то не зависи од њих. Ту постоји неизвесност – додаје др Радовановић.

И професор др Радан Стојановић, клинички фармаколог са Медицинског факултета у Београду, сматра да избор вакцина није ствар емоције и да не сме да буде ствар политике већ да одлука треба да се донесе искључиво на основу документације и сазнања о вакцини. Само добрим информацијама може да се успостави борба против задршке када је реч о одлуци да ли ће се неко вакцинисати.

– Мислим да је потпуно ирационално када неко на основу земље порекла вакцине жели да донесе одлуку да ли ће је добити. Вакцине против вируса корона су направљене у релативно кратком временском периоду и добиле су дозволе за примену у ургентним стањима. Није наш феномен неповерење у њих, то се дешава на глобалном нивоу. Стварају се разне теорије завере и зато је важна улога медија да обавештавају јавност на прави начин. Стручни људи треба да дају изјаве о вакцинама, а не глумци, певачи, спортисти… Мислим да део здравствених радника није довољно информисан о вакцинама. Оптерећени су, много раде и немају времена да читају студије о томе. Можда су се нашли у неком вакууму. Чињеница је и да није било неких адекватних стручних састанака на ову тему на којима би се говорило како су обављена претклиничка испитивања, какав је статус одређених вакцина, који су резултати, докле се стигло у истраживањима… Треба објаснити да нису прескочене фазе претклиничких и клиничких испитивања, све је то урађено. За вакцине можемо у овом тренутку рећи да су ефикасне и безбедне – додаје др Стојановић.

Овај стручњак сматра и да није у реду да неки лекар пацијенту сугерише да треба да прими руску, а не, на пример, „Фајзерову” и обрнуто.

– Мислим да та особа не би знала да објасни пацијенту зашто тако нешто сугерише. Свака тврдња тог типа, која није поткрепљена чињеницама, бесмислена је. Људи се само збуњују таквим изјавама. Сматра се да више од 70 до 80 одсто популације, где спадају и здравствени радници, треба да прими вакцину да би се стекао колективни имунитет – наглашава др Стојановић.

Ипак, није само у Србији случај да поједини здравствени радници не желе да се вакцинишу. Резултати истраживања у децембру у Немачкој показали су да половина медицинских сестара и четвртина лекара не желе да се вакцинишу, а висок проценат медицинара који не жели цепиво бележи се и у другим земљама Европе и у САД. У Француској је 76 одсто особља домова за старе изјавило да не жели да се вакцинише, у једном аустријском региону половина запослених у домовима за старе такође то не жели, а у Италији је Федерација удружења медицинских професионалаца саопштила да око 100 доктора широм ове државе неће да прими вакцину. У САД 29 одсто здравствених радника неће да се вакцинише, показује једно од испитивања.