За и против Лајчакове фотеље

Од нашег сталног дописника

Бањалука, 28. јуна – На политичкој позорници Босне и Херцеговине све жешће се „ломе копља” на тему: да ли и када треба затворити Канцеларију високог представника, односно трансформисати је у Канцеларију специјалног представника Европске уније. По већ устаљеној пракси, ставови Срба, Бошњака и Хрвата су различити.

Српски политичари траже да се Канцеларија високог представника затвори чим се испуне преостала два услова – решавање коначног статуса Брчког и постигне договор о државној имовини. Премијер Републике Српске Милорад Додик је за нијансу радикалнији. Он сматра да је потписивање Споразума о стабилизацији придруживању БиХ са Европском унијом довољан разлог да „Канцеларија високог представника оде из БиХ”.

И председник републичке Народне скупштине Игор Радојичић мисли да је непримерено да земљом која је чланица Савета Европе и која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању у недоглед управља високи представник са „Бонским овлашћењима”, која му дају право да намеће законе, доноси обавезујуће одлуке и смењује демократски изабране званичнике.

С друге стране, Председништво Странке демократске акције захтева да високи представник остане све док се не промени Устав БиХ. Истоветан став заступа и Странка за БиХ, друга по снази бошњачка политичка партија. Она, поред осталог, у Канцеларији високог представника види брану настојањима руководства Републике Српске да „ослаби институције БиХ”.

Хрватска политичка елита у БиХ је за то да Канцеларија високог представника остане, али се не изјашњава до када. Хрвати процењују да политички односи у БиХ нису довољно изграђени, тако да би одлазак високог представника међународне заједнице погодовао њиховом дестабилизовању. И Хрвати су за то да се Канцеларија високог представника не гаси док се не промени Устав БиХ. Они, иначе, очекују да ће се у уставним променама изборити за федерализацију БиХ и стварање хрватске федералне јединице или ентитета чему се противе све бошњачке странке.

Већина западних дипломата у БиХ је против тога да се утврди датум гашења Канцеларије високог представника, док амбасадор Руске Федерације Константин Шувалов тражи да се на следећем састанку Савета за спровођење мира, заказаном за крај новембра, одреди датум до којег високи представник треба да оде из БиХ.