Za i protiv Lajčakove fotelje

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka, 28. juna – Na političkoj pozornici Bosne i Hercegovine sve žešće se „lome koplja” na temu: da li i kada treba zatvoriti Kancelariju visokog predstavnika, odnosno transformisati je u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije. Po već ustaljenoj praksi, stavovi Srba, Bošnjaka i Hrvata su različiti.

Srpski političari traže da se Kancelarija visokog predstavnika zatvori čim se ispune preostala dva uslova – rešavanje konačnog statusa Brčkog i postigne dogovor o državnoj imovini. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik je za nijansu radikalniji. On smatra da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji pridruživanju BiH sa Evropskom unijom dovoljan razlog da „Kancelarija visokog predstavnika ode iz BiH”.

I predsednik republičke Narodne skupštine Igor Radojičić misli da je neprimereno da zemljom koja je članica Saveta Evrope i koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u nedogled upravlja visoki predstavnik sa „Bonskim ovlašćenjima”, koja mu daju pravo da nameće zakone, donosi obavezujuće odluke i smenjuje demokratski izabrane zvaničnike.

S druge strane, Predsedništvo Stranke demokratske akcije zahteva da visoki predstavnik ostane sve dok se ne promeni Ustav BiH. Istovetan stav zastupa i Stranka za BiH, druga po snazi bošnjačka politička partija. Ona, pored ostalog, u Kancelariji visokog predstavnika vidi branu nastojanjima rukovodstva Republike Srpske da „oslabi institucije BiH”.

Hrvatska politička elita u BiH je za to da Kancelarija visokog predstavnika ostane, ali se ne izjašnjava do kada. Hrvati procenjuju da politički odnosi u BiH nisu dovoljno izgrađeni, tako da bi odlazak visokog predstavnika međunarodne zajednice pogodovao njihovom destabilizovanju. I Hrvati su za to da se Kancelarija visokog predstavnika ne gasi dok se ne promeni Ustav BiH. Oni, inače, očekuju da će se u ustavnim promenama izboriti za federalizaciju BiH i stvaranje hrvatske federalne jedinice ili entiteta čemu se protive sve bošnjačke stranke.

Većina zapadnih diplomata u BiH je protiv toga da se utvrdi datum gašenja Kancelarije visokog predstavnika, dok ambasador Ruske Federacije Konstantin Šuvalov traži da se na sledećem sastanku Saveta za sprovođenje mira, zakazanom za kraj novembra, odredi datum do kojeg visoki predstavnik treba da ode iz BiH.