Изложба о кнезу Павлу Карађорђевићу

Изложба посвећена кнезу Павлу Карађорђевићу, краљевском намеснику у периоду између 1934. и 1941. године, биће отворена данас у 13 часова у згради Архива Србије и Црне Горе (Васе Пелагића 33), иначе бившем Дому питомаца краља Александра. Изложбу ће отворити министар културе Војислав Брајовић.

Намера ове изложбе чији су аутори историчари др Гојко Маловић и Душан Јончић је да избором из обимне документарне грађе прикаже историју Југославије кроз делатност кнеза Павла у годинама пре Другог светског рата, као и да подстакне даља историјска истраживања о периоду његовог намесништва. Посетиоци ће моћи да виде око 200 докумената из 15 фондова и збирки које се чувају у Архиву. Неки ће бити изложени пред јавношћу први пут, с обзиром да је Архив недавно, од принцезе Јелисавете Карађорђевић добио на поклон копију личне архиве, сачуване на 16 ролни микрофилма које је својевремено кнез Павле поклонио Универзитету у Колумбији.

Изложба је конципирана тако да уводи посетиоца најпре у родослов династије Карађорђевића, а потом у одрастање, образовање, приватни живот, успостављање краљевског намесништва, политичке односе , привреду, решавање хрватског питања, приступање Тројном пакту, војни пуч .... до емиграције кнеза Павла из земље.

Кнез Павле Карађорђевић је Карађорђев праунук, син кнеза Арсена, млађег брата краља Петра Првог и кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато. Рођен је у Петрограду 1893. године. После атентата на краља Александра Карађорђевића у Марсељу, 1934. године, краљевим тестаментом кнез Павле је постављен за првог намесника, уз др Раденка Станковића и др Иву Перовића, малолетном краљу Петру Другом. На изложби ће бити представљен и оригинални тестамент краља Александра којим именује кнеза Павла за намесника. Изложене су фотографије које илуструју живот на двору, сусрете са важним политичким личностима оног доба, као и са члановима британске краљевске породице с којом је био у сродству. Ту је и писмо које је кнезу Павлу 1939. године упутила краљица Елизабета, супруга краља Џорџа Шестог у коме она говори о ратној психози која влада у Великој Британији и констатује: "...како је Југославија срећна што има тебе...".

У витринама изложбене сале постављена су и документа која потврђују да је кнез Павле, током краљевског намесништва подстицао развој културних установа као што су Музеј кнеза Павла или Уметнички павиљон на Калемегдану. Изложен је оригинални каталог са изложбе италијанског портрета кроз векове из 1939. године, који је приватно власништво.

И тада су била актуелна размишљања о Београдској опери, о чему сведочи документација о конкурсу за изградњу новог здања, а као потенцијална локација био је изабран парк код Мањежа. Ту је и писмо кнеза Павла Карађорђевића упућено сликару Паји Јовановићу о намери да оснује Музеј модерне уметности у Београду.

Изложба у Архиву СЦГ подсетиће и на завршне године намесништва кнеза Павла, када је после државног удара 1941. ухапшен и приморан да поднесе оставку. Након шестоаприлског бомбардовања, кнез Павле Карађорђевић је са породицом протеран у Грчку, предат Енглезима, потом спроведен у Египат, а одатле у Кенију, на обалу језера Наиваша. Настојањима кнегиње Олге, кнез Павле добија одобрење од енглеских власти да се пресели у Јоханесбург (1943), а тек крајем 1947. добија одобрење да се са породицом врати у Европу. Изабрао је Париз, где је живео до смрти 1976. године.