Смиљани – од играча

На једној згради у центру Београда од данас ће стајати спомен-плоча са именом Смиљане Мандукић (1908–1992), играчице, педагога и кореографа модерног балета. Место и време догађаја је: Трг Николе Пашића 12, у 14 сати. Овај мали белег у част једног великог пионира и ентузијасте у нашем свету игре плод је залагања оних које је у тај свет управо увела Смиљана Мандукић. Осим њених ученика и следбеника, овај чин подржало је Удружење балетских уметника Србије које жели да се на исти начин одужи још неким значајним именима из историје уметности игре.

Беч је родно место Смиљане Мандукић, али је она највећи део детињства провела код родбине у Вршцу и баш тамо доживела први ближи сусрет са уметничком игром. Било је то 1923. на часовима које је у вароши у Банату држала Олга Шматкова, солисткиња тек основаног Београдског балета. Показало се да Смиљани плес иде од руке и њен следећи степеник била је балетска школа у Бечу. Међутим, класике се брзо заситила и кренула путем ритмике и такозване модерне игре. Постала је студент познате Грете Визентал, следбенице Изадоре Данкан, и откривала дело чувених реформатора игре Лабана и Делакроза. Овог другог, пишући о систему новог покрета у својој књизи "Говор тела", Смиљана Мандукић цитира кроз једну његову лепу поруку: "Скидајте стеге, ослободите тело да говори кроз музику и ритам природе!". Као студент имала је прве солистичке концерте у Аустрији. Овде је дебитовала 1927. у Вршцу, а следеће године први пут се представила и београдској публици. У сали "Луксор", плесала је сама, уз клавирску пратњу чувеног Ловре Матачића, који ће музичку славу стећи са диригентском палицом.

У том периоду Смиљана Мандукић неко време играла је и у Балету Народног позоришта, али њена права "каријера" била је пионирска улога у модерној игри ове земље. То је спроводила у својој приватној школи, а памте се и њени веома популарни часови гимнастике на таласу Радио Београда. Под Хитлеровим бомбама нестао је њен стан и балетски студио. Одмах после рата радила је као педагог на Музичкој академији, а затим у новој Филмској школи. Занимљиво је да је своју најбогатију продукцију остварила у Студију модерног балета при КУД "Абрашевић". Смиљана Мандукић је ту генерације младих описменила за игру, остваривши са њима кореографије претежно на музику домаћих композитора: Рајичића, Радића, Трифуновића, Трајковића, Максимовића, Зорана Христића... Неки од играча из поменутог студија наставили су њеним путем – савремене игре, а појединци су данас на челу сопствених трупа. За своје заслуге у уметности игре много пута је награђивана, сама или са својим ансамблом. Овога пута, постхумно, награђује је њен "ансамбл". Играчи!