Smiljani – od igrača

Na jednoj zgradi u centru Beograda od danas će stajati spomen-ploča sa imenom Smiljane Mandukić (1908–1992), igračice, pedagoga i koreografa modernog baleta. Mesto i vreme događaja je: Trg Nikole Pašića 12, u 14 sati. Ovaj mali beleg u čast jednog velikog pionira i entuzijaste u našem svetu igre plod je zalaganja onih koje je u taj svet upravo uvela Smiljana Mandukić. Osim njenih učenika i sledbenika, ovaj čin podržalo je Udruženje baletskih umetnika Srbije koje želi da se na isti način oduži još nekim značajnim imenima iz istorije umetnosti igre.

Beč je rodno mesto Smiljane Mandukić, ali je ona najveći deo detinjstva provela kod rodbine u Vršcu i baš tamo doživela prvi bliži susret sa umetničkom igrom. Bilo je to 1923. na časovima koje je u varoši u Banatu držala Olga Šmatkova, solistkinja tek osnovanog Beogradskog baleta. Pokazalo se da Smiljani ples ide od ruke i njen sledeći stepenik bila je baletska škola u Beču. Međutim, klasike se brzo zasitila i krenula putem ritmike i takozvane moderne igre. Postala je student poznate Grete Vizental, sledbenice Izadore Dankan, i otkrivala delo čuvenih reformatora igre Labana i Delakroza. Ovog drugog, pišući o sistemu novog pokreta u svojoj knjizi "Govor tela", Smiljana Mandukić citira kroz jednu njegovu lepu poruku: "Skidajte stege, oslobodite telo da govori kroz muziku i ritam prirode!". Kao student imala je prve solističke koncerte u Austriji. Ovde je debitovala 1927. u Vršcu, a sledeće godine prvi put se predstavila i beogradskoj publici. U sali "Luksor", plesala je sama, uz klavirsku pratnju čuvenog Lovre Matačića, koji će muzičku slavu steći sa dirigentskom palicom.

U tom periodu Smiljana Mandukić neko vreme igrala je i u Baletu Narodnog pozorišta, ali njena prava "karijera" bila je pionirska uloga u modernoj igri ove zemlje. To je sprovodila u svojoj privatnoj školi, a pamte se i njeni veoma popularni časovi gimnastike na talasu Radio Beograda. Pod Hitlerovim bombama nestao je njen stan i baletski studio. Odmah posle rata radila je kao pedagog na Muzičkoj akademiji, a zatim u novoj Filmskoj školi. Zanimljivo je da je svoju najbogatiju produkciju ostvarila u Studiju modernog baleta pri KUD "Abrašević". Smiljana Mandukić je tu generacije mladih opismenila za igru, ostvarivši sa njima koreografije pretežno na muziku domaćih kompozitora: Rajičića, Radića, Trifunovića, Trajkovića, Maksimovića, Zorana Hristića... Neki od igrača iz pomenutog studija nastavili su njenim putem – savremene igre, a pojedinci su danas na čelu sopstvenih trupa. Za svoje zasluge u umetnosti igre mnogo puta je nagrađivana, sama ili sa svojim ansamblom. Ovoga puta, posthumno, nagrađuje je njen "ansambl". Igrači!