Закон по мери Берлусконија

Премијер Силвио Берлускони може мирније да спава, истакнуто је у јучерашњем уводнику римског дневника „Република”. Иронични коментари осванули су и у другим медијима, с обзиром да је Берлусконијева влада покренула процедуру за хитно усвајање закона о имунитету високих политичара – у складу са потребама садашњег премијера.

Сасвим је извесно да, како је формулисано, обезбеђење несметаног рада највиших државних функционера, у периоду трајања њихових мандата – председника републике, премијера владе, председавајућих Сената и Посланичког дома и шефа Уставног суда – односно заштита од кривичног гоњења, иду директно наруку Силвију Берлусконију. У периоду од 1. до 18. јула контроверзни италијански премијер, и медијски могул, требало би да се појави на чак осам суђења. Сумњичи се за корупцију у великом стилу...

Закон о имунитету високих политичара, наравно, још није на снази. Уочи минулог викенда, тек је прослеђен посланицима оба дома на усвајање. Ипак, имајући у виду већине којима располаже Берлусконијева коалиција у оба представничка тела, није примерено сумњати да ће ти закони бити и усвојени.

Летњи дар за „Каваљера” (Берлусконија), закон о имунитету високих политичара, донесен је, такорећи, у две етапе. Средином прошле недеље, влада је одлучила да се судске истраге и процеси против високих политичких представника суспендују на период од дванаест месеци, уколико се воде дуже од пет година. Тиме је, практично, постигнуто да се више од половине кривичних поступака који се воде против Силвија Берлусконија одложе. До термина када по слову закона застаревају. Мали корак ка растерећењу Берлусконија од кривичне одговорности удвостручен је прошлог петка, доношењем поменутог закона о имунитету, који високе политичаре штити од поступака који се воде, али и од покретања евентуалних, нових процеса.

Интересантно је напоменути да садашња иницијатива за усвајање закона о заштити од кривичног гоњења највиших политичких представника италијанске државе није нова. Покреће се по други пут. Парламент је такав закон први пут усвојио 2004. године. Одлуком Уставног суда Италије, међутим, проглашен је неуставним, стављен ван снаге. У тадашњој одлуци суда је истакнуто да би усвајање закона о заштити политичара противречило народној вољи. На референдуму 1993. године, наиме, Италијани су гласали за укидање имунитета политичарима, не би ли се, тако, стало на пут распрострањеној корупцији. Посланици свих парламентарних странака пренели су резултате референдума у законску форму, која је касније послужила као основа за покретање антикорупционих кампања „Тангентополи” и „Мани пулите” (чисте руке).