„Дара из Јасеновца” и анатомија једне критике

У ишчекивању дистрибуције српског филма „Дара из Јасеновца” Предрага Антонијевића у САД, чији почетак је најављен за 5. фебруар, амерички сајтови увелико дају своје критике о филму и тематици којом се филм бави, али једна, негативна, објављена у утицајном „Варајетију”, чији је аутор Џеј Вајсберг, узбуркала је овдашњу јавност и изазвала бројна реаговања, док су неки медији известили да су због српског кандидата за награду „Оскар”, Срби и Хрвати заратили на друштвеним мрежама.

Пошто Србима и Хрватима уопште није тешко да зарате на друштвеним мрежама и пошто то раде готово свакодневно кад је реч о многим темама, питање је колико све то треба озбиљно схватити, тим пре што филм овде још нико такорећи није ни видео (изузимајући оне који су присуствовали за сада јединој пројекцији у Грачаници), јер је премијера у Београду заказана за 22. април након чега би филм требало да се приказује и у биоскопима широм Србије.

Упркос томе, Вајсбергова критика, у којој се каже да употреба Јасеновца од стране српских националиста претвара филм у пропаганду, одмах је овде подигла све на ноге. Огласио се министар унутрашњих послова Србије, огласила се и министаска културе и информисања. Први је, како су пренели медији, успут извређао филмског критичара Вајсберга, називајући га „лошим човеком, вредним презира”, друга је здушно тврдила да филм није пропаганда, оцењујући да напади на филм и „покушај његове дискредитације, кроз потпуно непримерене, неутемељене и неистините политичке оцене и оптужбе, не представљају критику филма већ покушај оспоравања права да се говори о Јасеновцу као месту страдања српског народа”. А у информацијама за медије коју је послао продуцент „Мегаком филм”, даје се на знање да Џеј Вајсберг заправо „шурује” са Хрватима, јер је, како је написано, познат по јавним мастерклас радионицама за младе хрватске филмске критичаре.

У медијима се огласио и редитељ филма који је Вајсбергов текст назвао памфлетом, док је компанија „101 студио”, амерички дистрибутер „Даре из Јасеновца”, најавила одговор на критике „Варајетија” у виду получасовног филма који представља помен страдалима у логору Јасеновац, а који ће бити доступан на платформи „Епл трејлерс”, коју дневно посети више милиона гледалаца из читавог света. А на друштвенима мрежама полемика је, као што се и може претпоставити, жестока и пристрасна, подсећајући на ону која се води измећу антиваксера и оних који су за вакцинацију.

У свом подужем тексту Вајсберг наводи да се филмом о Холокаусту са сумњивим намерама цинично користи Холокауст како би се прогурао забрињавајући нацистички план. Он констатује да је крајње време да се поведе дискусија о томе откуд толико филмова о Холокаусту и додаје:

‒ Несумњиво је да неки од њих одговарају на изазов да не треба заборавити, али превише их је ту само зато што је тржиште показало да ова тема има публику. Филмови који спадају у ову категорију банализују док сензационализују.

Упркос томе што је смањио број жртава и почињене злочине од стране Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, Вајсберг свакако признаје да није спорно да је Јасеновац био логор смрти.

‒ Комплекс Јасеновца био је на гласу међу логорима смрти по окрутности својих заповедника и њихових подређених. Отприлике 80.000 затвореника, углавном Срба, тамо је убијено између 1941. и 1945. године, и иако Јасеновац заузима значајно место у српској психи, очигледно никада није био у фокусу играног филма ‒ каже овај филмски критичар, кога су на друштвеним мрежама многи Срби већ почастили епитетом „нациста”.

Истине ради треба рећи да је на бројним другим филмским сајтовима, не тако утицајним додуше, тематика филма поздрављена. На сајту LRMonline.com може се прочитати: „Невероватно је да 80 година касније и даље слушамо приче из Холокауста. И сваку од њих је шокантно чути. Надам се да прича о Јасеновцу доприноси затварању тог мрачног поглавља у историји”. За Movieroar.net ова прича је, како се наводи, један од највише занемарених делова историје у ком Немци не воде Јасеновац већ фашистичке усташе управљају комплексом, па додаје: „Зверски су убијани Јевреји, Срби, Роми, међу којима је било и много жена и деце”. На сајту „Кит енд д мувиз” констатује се да је главни фокус филма на Јасеновцу, ланцу најзлоглашенијих хрватских концентрационих логора, које су неки историчари назвали „балканским Аушвицом”. Додаје се да је шокантно да је „њихова неизрециво брутална репутација била таква да су чак и нацисти били застрашени њиховим дивљањем”. „Дроп д спотлајт” од могућих 10 даје филму највишу оцену.

Истог дана када је објављена Вајсбергова критика филм је добио неколико лоших коментара на IMDb-у уз најнижу оцену тих корисника (једниницу). Када су информације о томе почеле да се деле на друштвеним мрежама, неки Срби су закључили да Хрвати намерно руше оцену филма, па су почели да позивају своје сународнике да филму дају што већу оцену, после чега су уследиле десетке. Тако се убрзо стигло до оцене изнад девет за непогледани филм.

Али ту није крај. После Вајсбергове критике, амерички „Варајети” је објавио листу својих фаворита за „Оскара” у категорији за најбољи страни филм, на којој српског филма нема ни у првих 20, док је на високом другом месту, иза данског филма, победника на 33. додели Европскох филмских награда, остварење „Кво вадис Аида” о злочинима у Сребреници. „Дара из Јасеновца” је на 21. месту. Тим поводом у медијима се огласио редитељ Предраг Антонијевић и рекао да је хајка на његов филм  почела у Београду када су Срдан Голубовић и његова супруга тврдили да „Дара из Јасеновца” не испуњава услове и тиме покушали да филм дисквалификују за српског кандидата за „Оскара” и да је та хајка сада попримила међународне размере. Голубовић му је одговорио у истом медију да је та тврдња лаж, да је „Варајети” најзначајнији и најутицајнији филмски часопис на свету и да је потпуна бесмислица да неко може да утиче на њихово мишљење.

Домаћи филмски критичари за сада о филму ‒ ћуте. Одговор свих је исти – филм нису гледали!