Тешко је судити шта је данас грех

Седам смртних грехова су: прождрљивост, пожуда, похлепа, завист, гнев, гордост и лењост. Тешко је судити у данашње време шта је све грех! Поред ових седам у 21. веку се може додати још доста других грехова. Мене су управо ових седам инспирисали да урадим балетску једночинку, али никако нисам желео да показујем отворено која особа представља одређени грех. Желим да публика сама донесе суд који играч шта приказује, сваким својим покретом који има дубоко значење, каже Игор Пастор, први солиста балета националног театра, који је у оквиру пројекта „Млади кореографи” премијерно комплетан аутор балета „Седам смртних грехова”, који ћемо видети 9. фебруара у 19 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Репризе његовог кореографског дебија заказане су 13. и 25. овог месеца.

Иако је време пандемије противник уметности, Игор Пастор ће прошли Ускрс памтити по награди „Терпсихора”, коју му је доделило Удружење професионалних балетских играча, кореографа и педагога Србије, за досадашње одигране улоге. Наш саговорник је по завршетку школовања у Новом Саду 2009, био ангажован прво у СНП-у, а потом и у Народном позоришту у Сарајеву, да би 2010. прешао у престонички национални театар. Сјајно је одиграо принца Зигфрида у „Лабудовом језеру”, а иза њега су успешне роле у „Дон Кихоту”, „Крцку Орашчићу”, „Успаваној лепотици”, „Плавој птици”, „Жизели” итд. Пре пандемије се припремао за балет „Бајадера” и нада се да ће и у овој представи заиграти.

‒ Интересовања за кореографску активност потичу још из средње школе, када смо у завршној години имали задатак да урадимо своју импровизацију онако како смо осећали да треба. Заједно са другарицом из разреда осмислио сам дует и био ми је изазов да креирам покрет за двоје, који дишу као једно. Када су видели моју кореографију наши професори су били одушевљени и уврстили су је те године у програм концерта балетске школе. Тада је то био велики изазов за мене и имао сам диван осећај због многих похвала. Сада када радим премијерно балет „Седам смртних грехова”, помислим понекад да сањам, а тај сан ће се обистинити на великој сцени Народног позоришта у Београду ‒ каже Игор Пастор и додаје да у његовом делу играју прваци балета Бојана Жегарац, Милан Рус, Јовица Бегојев. Солисти: Тијана Шебез, Никола Бианко, Самуел Гест и ансамбл балета.

Поред изврсних играча постоји огроман тим који ради готово четири месеца на овом пројекту. Асистент је Маја Бајчетић, сценограф Јасна Сарамандић, костимограф Катарина Грчић и Мирослав Бако, као композитор који је компоновао, како каже наш саговорник, ремек дело и донео нешто ново на сцену Народног позоришта.

Игор Пастор о утицајима и оним кореографима које цени, али и о поруци његовог првог балета каже:

‒ Велики утисак су на мене оставили Јиржи Килијан, Вилијам Форсајт, Гарет Смит, Давид Досон зато што су донели иновативност у балет, специфичан покрет и још специфичнија дела и померили су границе балетског покрета и његову технику. Мој балет „Седам смртних гехова” поручује да човек у савременом, брзом и охолом свету који нам је наметнут, често због својих амбиција и интереса запоставља праве вредности. И несвесно губи своју исконски чисту страну, улазећи неопажено у таму људског греха. На том путу може се стићи до светлости ослобађања од греха или заувек остати заробљен у његовој тами.

Наш саговорник за крај посебно наглашава:

‒ Желим да захвалим управници Народног позоришта Ивани Вујић и директору Балета Константину Костјукову на указаној прилици за учешће у овогодишњем програму „Млади кореографи”. Ово је моја прва прилика да се опробам у кореографским водама. Заиста сам уживао радећи на овом пројекту и видећу шта ми носи будућност као кореографу, али сам и даље активан балетски играч. Једино тренутно што прижељкујем јесте да се свет врати у нормалу и да сви заборавимо на дешавања у протеклом периоду. Кад се будемо вратили нормалним животима, својим током долазиће нова дела и улоге.