Афрички Милошевић

Непосредно после београдског 5. октобра, вођа опозиције у Зимбабвеу Морган Цвангираји назвао је Роберта Мугабеа „афричким Милошевићем”, а првог човека своје некадашње колоније тако су описивали и Британци, налазећи разне паралеле између Зимбабвеа и Србије.

Лондонски листови били су пуни чланака о корумпираним сарадницима председника, о беди у којој живе обични грађани и новцу који режим нештедимице троши на куће, аутомобиле и остала уживања за себе, док ветерани рата за независност пребијају беле земљопоседнике пре него што им отму имања.

Осам година касније „афрички Милошевић” је и даље председник, Цвангираји и даље лидер опозиције, а о крађи гласова на председничким изборима извештавају не само британски медији. Непоштеним другим кругом Мугабе је себи обезбедио шести председнички мандат, а Западу нови повод за причу о „хуманитарној интервенцији”.

„Војна интервенција у Зимбабвеу била би оправдана да се спречи да насиље прерасте у масовни покољ као у Руанди”, изјавио је Педи Ешдаун, бивши ментор Босне и Херцеговине и један од главних заговорника војног уплитања у балканске ратове, док, према незваничним информацијама британских новинара, Министарство одбране у Лондону већ има план о слању снага за хитне реакције у Зимбабве.

До мешања Запада не би дошло, тврде поборници интервенције, да су Афричка унија и, првенствено, Табо Мбеки, председник Јужноафричке Републике, урадили свој посао и обезбедили уклањање Мугабеа са политичке сцене.

Али постоји још један начин, сматра колумниста „Гардијана” Џонатан Стил, помињући српско петооктобарско искуство.

„Неке западне вође тврде да су Милошевића срушиле године санкција, а Тони Блер често каже да га је с власти скинуло НАТО бомбардовање из 1999. године. Међутим, пад Милошевића десио се више од годину дана касније, када су његови сарадници схватили да је боље да жртвују шефа него себе. Њихове колеге у Зимбабвеу сада вероватно праве сличну рачуницу”, пише Стил, залажући се да ЕУ уведе санкције вођству Мугабеовe странке и да их укине тек кад они прихвате владу коју би направио Цвангираји.

Мишљење о 28-годишњој владавини Роберта Мугабеа дао је и бивши британски амбасадор у Београду Чарлс Крофорд, који на свом блогу пише да је „Мугабе као и Милошевић због себичне параноје направио држави губитке од неколико десетина милијарди долара” које ће грађани Зимбабвеа отплаћивати деценијама.

Слично Стилу, он закључује да само чврсторукаши око председника могу да му дођу главе. „Узмите пад Милошевића, кадa је Зоран Ђинђић успео да наговори неке од најгорих Милошевићевих гангстера да га ухапсе. Ко би други, уосталом, то могао да уради? Иста гангстерска структура је убила и Ђинђића кад је намерио да их хапси”, закључује Крофорд.

Чини ми се да би Морган Цвангираји, који је помно пратио дешавања у Србији 2000, али вероватно не и касније, претрнуо од последње реченице бившег амбасадора.

И заборавио на његов савет.