Afrički Milošević

Neposredno posle beogradskog 5. oktobra, vođa opozicije u Zimbabveu Morgan Cvangiraji nazvao je Roberta Mugabea „afričkim Miloševićem”, a prvog čoveka svoje nekadašnje kolonije tako su opisivali i Britanci, nalazeći razne paralele između Zimbabvea i Srbije.

Londonski listovi bili su puni članaka o korumpiranim saradnicima predsednika, o bedi u kojoj žive obični građani i novcu koji režim neštedimice troši na kuće, automobile i ostala uživanja za sebe, dok veterani rata za nezavisnost prebijaju bele zemljoposednike pre nego što im otmu imanja.

Osam godina kasnije „afrički Milošević” je i dalje predsednik, Cvangiraji i dalje lider opozicije, a o krađi glasova na predsedničkim izborima izveštavaju ne samo britanski mediji. Nepoštenim drugim krugom Mugabe je sebi obezbedio šesti predsednički mandat, a Zapadu novi povod za priču o „humanitarnoj intervenciji”.

„Vojna intervencija u Zimbabveu bila bi opravdana da se spreči da nasilje preraste u masovni pokolj kao u Ruandi”, izjavio je Pedi Ešdaun, bivši mentor Bosne i Hercegovine i jedan od glavnih zagovornika vojnog uplitanja u balkanske ratove, dok, prema nezvaničnim informacijama britanskih novinara, Ministarstvo odbrane u Londonu već ima plan o slanju snaga za hitne reakcije u Zimbabve.

Do mešanja Zapada ne bi došlo, tvrde pobornici intervencije, da su Afrička unija i, prvenstveno, Tabo Mbeki, predsednik Južnoafričke Republike, uradili svoj posao i obezbedili uklanjanje Mugabea sa političke scene.

Ali postoji još jedan način, smatra kolumnista „Gardijana” Džonatan Stil, pominjući srpsko petooktobarsko iskustvo.

„Neke zapadne vođe tvrde da su Miloševića srušile godine sankcija, a Toni Bler često kaže da ga je s vlasti skinulo NATO bombardovanje iz 1999. godine. Međutim, pad Miloševića desio se više od godinu dana kasnije, kada su njegovi saradnici shvatili da je bolje da žrtvuju šefa nego sebe. Njihove kolege u Zimbabveu sada verovatno prave sličnu računicu”, piše Stil, zalažući se da EU uvede sankcije vođstvu Mugabeove stranke i da ih ukine tek kad oni prihvate vladu koju bi napravio Cvangiraji.

Mišljenje o 28-godišnjoj vladavini Roberta Mugabea dao je i bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford, koji na svom blogu piše da je „Mugabe kao i Milošević zbog sebične paranoje napravio državi gubitke od nekoliko desetina milijardi dolara” koje će građani Zimbabvea otplaćivati decenijama.

Slično Stilu, on zaključuje da samo čvrstorukaši oko predsednika mogu da mu dođu glave. „Uzmite pad Miloševića, kada je Zoran Đinđić uspeo da nagovori neke od najgorih Miloševićevih gangstera da ga uhapse. Ko bi drugi, uostalom, to mogao da uradi? Ista gangsterska struktura je ubila i Đinđića kad je namerio da ih hapsi”, zaključuje Kroford.

Čini mi se da bi Morgan Cvangiraji, koji je pomno pratio dešavanja u Srbiji 2000, ali verovatno ne i kasnije, pretrnuo od poslednje rečenice bivšeg ambasadora.

I zaboravio na njegov savet.