Значај и обележја Сретењског устава

Устав Кнежевине Србије донет и потврђен на Сретењској скупштини у Крагујевцу 15. фебруара 1935. године је први демократски устав тадашње Србије, донет по угледу на демократске уставе у Европи. Усвојио је начела Декларације о правима човека и грађанина, документа који је донет у Француској као тековина Француске револуције од 14. јула 1789. године.

Овај устав је велико правничко дело нашег познатог публицисте и дипломате Димитрија Давидовића. Садржао је четрнаест поглавља и 142 члана, а грађанима Србије, па и странцима под одређеним условима, била су загарантована основа људска права као што су право на живот, на људско достојанство, на слободу, „јер да нико у Србији не може кажњен бити, већ по закону и по пресуди надлежног суда”. Сваки Србин је господар свога имања, а сваком грађанину Србије, узимајући у обзир његове способности, отворен је пут прем свим чиновима.

Устав је установио и институцију народне скупштине која, међутим, није имала функцију законодавне  власти, осим да одређује „сваки данак само за једну годину”.

Подела власти по овом уставу регулисана је тако да законодавну и извршну власт обављају кнез и државни савет састављен од шест министара (правосуђа, унутрашњих дела, финансија, иностраних дела, војних дела и просвете), са председником и главним секретаром савета. Сваки од министара предлаже совјету (савету) законе и уредбе, које овај орган прегледа и потом их на својим заседањима подноси кнезу на одобравање. Кнез је дужан да о предлогу савета одлучи у одређеном року, али има право да сваки закон и уредбу не одобри одмах, али кад му савет ове предлоге достави и трећи пут уз нове и исцрпне доказе, који нису на штету народа или против самог устава, онда их кнез одобрава.

Правосуђе је у надлежности судова, који суде у три степена, у првом степену окружни судови, у другом (апелацији) веки судови, а у трећем и последњем степену једно одељење које одређује државни савет.

Овакав либерално-демократски устав био је на снази само 55 дана. Очито је да није одговарао великим силама, Аустрији, Турској и Русији, државама које тада нису имале своје уставе. Свакако да је суседној Аустрији и Турској сметала војна моћ Кнежевине Србије којом је руководило министарство војних дела. Устав је сметао и самом кнезу Милошу који је сада своју апсолутну власт морао да дели са саветом.

Без обзира на све то, Сретењски устав био је правни оквир и темељ за развој уставности и законитости у формирању Кнежевине Србије у правну и уређену државну заједницу. Зато се у Србије 15. фебруар и слави као Дан државности.

Бранислав Матић,
судија у пензији