Критичари похвално о „Дари из Јасеновца”

Чим је 25. јануара скинут ембарго на објављивање критика за филм „Дара из Јасеновца“ који је био кандидат Србије за награду Оскар, истог јутра у 6 часова у америчком часопису Варајети појавила се критика, у којој утицајни њујоршки филмски критичар Џеј Вајсберг, није имао суштинских замерки на филм, већ сматра да су побуде за снимање оваквог филма проблематичне. Но, нису се сви филмски критичари сложили са овом оценом, преноси РТС.

На дан почетка диструбуције у Сједињеним Државама 9. фебруара, српски кандидат за награду америчке Академије филмске уметности и науке Дара из Јасеновца суочио се с новим негативним критикама, овог пута у Лос Анђелес тајмсу. Осим што је изнео низ замерки на рачун филма, критичар ЛА Тајмса је показао и непознавање историје, али и злонамерно извртање чињеница.

Међутим, филмом „Дара из Јасеновца“ су се на веома посвећен и позитиван начин бавили бројни други еминентни сајтови специјализовани за филм.

Тако Disappointment media „Дару из Јасеновца“а назива „бруталним остварењем“ и истиче значај филма који, како наводи, „прича причу која се не прича често“, истовремено подвлачећи његов едукативни каракер и „префињену и самоуверену режију“, као и сјајне перформансе које филм садржи.

Критичар наглашава да филм који долази од редитељског ветерана Предрага Антонијевића покрива често превиђени и стравични аспект ере Холокауста, и успева да исприча причу о истрајности девојчице кроз трагедију.

Иако неки критичари сматрају да Дара из Јасеновца промовише српску националистичку агенду, ово остварење је заправо озбиљан покушај да се прикаже фашистичко угњетавање, наводи историчар и писац Рори Јеоманс у свом тексту за Балкан инсајт.

Јеоманас на крају текста подсећа да у четири кратке, катаклизмичне године свог постојања, НДХ је имала велики утицај на милионе обичних људи, као и на генерације иза њих. У архивама постоји толико прича о искуствима појединаца у тим годинама терора – прича Срба, Јевреја и Рома, али и Хрвата и Бошњака – које само чекају да буду испричане.

„Ако „Дара из Јасеновца“ успе да охрабри филмске ствараоце да испричају неке од ових прича, она ће сигурно бити упамћена по томе, а не по негативним критикама“, закључује Јеоманас.

За The Knockturnal „Дара из Јасеновца“ се придружила мноштву филмова о Холокаусту и зверствима почињеним у логорима смрти, али је како се подвлачи, „Дара из Јасеновца“ јединствена у фокусирању на причу о Србима и у постављању десетогодишњакиње као главне јунакиње приче о преживљавању.

Како се наводи, ово је филм у коме је фокус на женама и деци и тешким одлукама са којима се мајке суочавају:

„Велики део драме филма окружују тешке одлуке које ове жене морају донети суочене са страхотама геноцида. Да ли би требало украсти кукуруз за своју гладну децу и потенцијално се суочити с батинама? Да ли би требало да пошаљу децу због шансе за бољи живот и ризикују да их више никада не виде? Ова питања продубљују страхоте Холокауста изван језивих убистава изражавајући психолошку трауму наметнуту жртвама“, наводи еминетни сајт.

Дејвид Валечински на сајту worldfilmreviews.us је oбјавио своје виђење филма „Дара из Јасеновца“. По његовом мишљењу, филм истиче чињеницу да и у најгорим временима постоје људи који желе да помогну, ризикујући чак и сопствени живот.

„Током целог филма стражари и затвореници морају да се носе са месечним посетама Црвеног крста који журно и тајно аутобусом одвози одређени број деце док остатак препушта њиховој ужасној судбини. Претпоставка је да су и часне сестре читале исту Библију као и радници Црвеног крста, али по њиховим поступцима то никада не бисте увидели“, наводи Валечински.

„Дара из Јасеновца је врло добро снимљен филм и један је од првих значајних филмова који се бави неправдама и злочинима који су почињени у хрватским логорима током Другог светског рата и њиховом доприносу геноциду над Србима у целини“, истиче у својој критици Херман Даливал на сајту Синемасанктум.

Ово је највероватније први или бар један од првих значајних филмова који се бави неправдама и злочинима који су почињени у овим хрватским логорима током Другог светског рата, и њиховом доприносу геноциду над Србима у целини.

„Рекао бих да је то једна од ствари које заиста издвајају овај филм од осталих филмова о Холокаусту. И док филм не пружа превише контекста око Срба, њихове динамике са Хрватском и какву је улогу ова земља имала код Сила осовине, ви ипак успевате да схватите суштину, а драма која је у средишту филма, заиста и не изискује велико предзнање да би га било могуће пратити“, закључује Даливал.