Хлеб и „анђеоска крила”

У тексту под насловом „Све маље једемо хлеб”, објављеном 26. јануара, наведени су веома занимљиви подаци о смањеној потрошњи хлеба и брашна код нас, као и о значајном смањењу извоза ових производа. Искуство моје породице у вези с тим је следеће: у четворочланом домаћинству већ неколико година имамо веома непријатне стомачне тегобе, сви осим супруга који је дијабетичар и не једе хлеб.

У разговору са пријатељима дошли смо до сазнања да многи месе хлеб сами, а запазили смо да веома често јавне личности у својим интервјуима наглашавају да сами месе хлеб. Зар имају вишак времена?

На сајту једне организације наишли смо на текст: „Пшеница има беланчевине на које пацијенти све више реагују због хемијског третирања семена, културе на њивама и пшенице у силосима, а затим додвања адитива у брашно у пекарама”.

А затим смо 20. фебруара прочитали у „Политици” текст „Лабудово језеро на Ади Циганлији” у коме се грађани моле да не хране лабудове хлебом и пецивом, јер због садржаја адитива, квасца и осталог, птице оболевају од болести која се назива „анђеоска крила”: „Ова болест изазива увртање перја на врху, па лабуд који се разболео од ње узгледа као да му је крило поломљено. То га онемогућава да лети... због чега постаје лак плен.”

Хлеб је наша основна храна, посебно у сиромашнијим слојевима друштва. Ако неко не помогне у решавању овог проблема, остају нам две могућности. Да престанемо да једемо хлеб или да чекамо да нан израсту „анђеоска крила”.

Даринка Стефановић,
Београд