Мали против авангарде ЕУ

У Бриселу поново звоне звона на узбуну. После „београдских искушења”, избора и преговора око формирања проевропске коалиције – важних и за углед зацртане супер Европе, због могућности да потенцијални кандидат са истока, први пут, прогласи националне интересе пречим од приступања ЕУ – догодио се референдум у Ирској. Узнемирујуће вести стижу и из Пољске, Мађарске, Немачке. И са лепог плавог Дунава, из Аустрије.

У Бечу је председнику Хајнцу Фишеру јуче пошло за руком да пролонгира опстанак коалиције социјалдемократа и народњака. Ипак, стиче се утисак да социјалдемократи не одустају од превремених избора. Намеравају да их добију промоцијом суздржанијег става према плановима и захтевима ЕУ.

Да у Аустрији није у току реторичко пребијање домаћих проблема преко грбаче ЕУ, указују недавне изјаве челног дуета грађанске левице, канцелара Алфреда Гузенбауера и в. д. шефа странке Вернера Фајмана: „Беч ће детаљно размотрити сваки предлог измене Лисабонског договора (који је парламент ратификовао, а председник републике потписом озваничио). О будућим корацима требало би да одлучује народ, на нивоу референдума.” Брисел страхује да би аустријски пример могао да се одрази на чланице које се прибојавају да би усвајањем Лисабонског договора био покренут процес подела – на авангарду која одлучује о заједници и на чланице које би се равнале према њима.

У Бечу се спекулише са сценаријом могућег развоја. Расписивање превремених избора водило би у коалицију социјалдемократа и ултрадесних слободара Хајнца Кристијана Штрахеа – упркос уверавању представника грађанске левице да таква могућност (још) није разматрана. Заједничка стратегија би подразумевала опструкцију политике која води унитаризацији ЕУ.

Предуслови за склапање коалиције грађанске левице и националиста створени су доласком Вернера Фајмана у прву страначку ложу аустријских социјалдемократа. Са њим је оснажио утицај Ханса Диханда, издавача најтиражнијег булеварског дневника „Кронен цајтунга”, у партнерству са немачком медијском кућом ВАЦ. Склон заговарању националне опције, Диханд гаји симпатије и према екстремној десници – слободарима Хајнца Кристијана Штрахеа. О питању Европе износи став: „Народу није омогућено да одлучује о својој будућности, већ да бира између две опције, између врло европске и донекле европске будућности.”

Милионски тиражи Дихандовог листа, са процењена три милиона читалаца, подстичу прогнозе о предстојећем успеху социјалдемократско-слободарске опције.

Подстичу га и брзоплети коментари и прикривене претње.

Коментатор немачког „Цајта”, бивши политичар Јошка Фишер потврдио је да су страховања „малих” чланица ЕУ оправдана. Уз појашњење да европска будућност не трпи одлагања, саветовао је ЕУ да предузме кораке који би водили ка разграничењу„европске авангарде” (земаља које би управљале кључним ресорима и утврђивали брзину даљег развоја) и мање утицајних држава.