Спасимо београдску оазу

Фантастичан документарни филм „Београдска оаза” из 2012. године, у режији сјајног Петра Лаловића, видели смо пре неколико дана, на телевизији Н 1. То је диван запис о Великом ратном острву, снимљеном кроз сва четири годишња доба, о невероватном царству животиња (пре свега птица, које се овде гнезде и долећу и одлећу на јужну половину наше прелепе планете) и о резервату ретког биљног света.

Филм нам (поново) открива то непроцењиво природно благо, ту, на ушћу Саве у Дунав, надомак центра Београда и центра Земуна, благо које можемо свакодневно гледати са Калемегдана, наше лепе, старе београдске тврђаве.

Ових дана са запрепашћењем сам приметио да се проносе гласови, и не само они, него и стварне изјаве о намерама, да би ово непроцењиво национално природно благо могло да буде уништено, за рачун изградње, на том „месту божјег дара”, некакве нове фабрике воде.

Нећу и не могу да верујем да би то могло да се деси.

Па ипак, апелујем да се не деси: најпре молим Радио-телевизију Србије и све остале ТВ станице са националном фреквенцијом да хитно емитују, у ударним терминима, горепоменути филм Петра Лаловића; затим да надлежни, београдски и државни органи хитно ставе на општенародну расправу и донесу одлуку (ако нека слична већ не постоји) о проглашењу Великог ратног острва за заштићени природни резерват од националног значаја (или неку врсту малог националног парка природе).

Уверен сам да нам то поменути органи власти дугују, не само данашњој генерацији Београђана, него и нашим потомцима.

Младен Обрадовић,
Београд