Да обелиск буде препознатљив

На искрају предстојећег лета навршиће се шест деценија откако је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду одржана конференција тек оформљеног покрета несврстаних земаља. На том самиту учествовали су највиши државници 25 земаља са четири континента, међу којима и оснивачи овог Покрета –Тито (Југославија), Нехру (Индија), Насер (Египат) и Сукарно (Индонезија). Био је то тада, у светским оквирима, прворазредни политички догађај који је пратило више од 800 страних новинара, што је много допринело афирмацији Југославије и престоног Београда широм света. После завршетка конференције, на крају Бранкове улице у Београду на малој узвишици поред  Новог савског моста, подигнут јесимболичан обелиск да у будућности подсећа на овај значајни историјски догађај. Израђен од посебног метала, овај четворострани обелиск висок чак 27 метара, био је нарочито добро видљив из правца Новог Београд одакле и иначе у град најчешће пристижу домаћи и страни туристи, пословни људи и други посетиоци. Само што изгледа ретко ко од ових бројних гостију на свом путу ка центру града када пређе мост обраћа пажњу на оближњи обелиск, као и да не постоји. Разлог вероватно треба потражити у томе што углавном и не знају какав је то споменик, нити ко га је, када и којим поводом подигао.

А да ово ипак вредно спомен-знамење не би и надаље било запостављено и пролазницима због необавештености мало интересантно, мислим да би требало, поготово у овој јубиларној години, на обелиску на погодно место поставити из даљине видљиве и лепо обликоване одговарајуће информативне ознаке које би већ на први поглед свакоме говориле какво је то спомен-обележје. Притом, верујем да би многима било драго што имају прилику да виде споменик посвећен запаженом политичком догађају у нашој новијој историји као што је то била београдска конференција несврстаних земаља, прва од укупно 18 колико их је у протеклих шест деценија одржано (последња је била крајем октобра 2019. у Бакуу, главном граду Азербејџана, док је Београд још једном, 1989. био домаћин тог светског скупа).

Покрет несврстаних данас окупља чак 120 земаља – из Африке 53, Азије 37, Латинске Америке29, Океаније три, а из Европе само Белорусију. Нажалост, после распада некадашње Југославије, новоформиране државе на њеном тлу нису се постарале да обнове чланство у овом великом савезу, нама углавном пријатељских земаља који сада, за разлику од ранијих времена, има мање политички а више економски значај у свету.

Света Јокић,
Београд