Огледалце, огледалце

Мршава, бледуњава, без шминке, спортски одевена, Ивана Наумоска-Глухајић изгледа као девојчица од 15-16 година. Изненадило нас је оно друго презиме, трагом којега смо дошли до података да је удата, да има чак 23 године и дете од две. Рођена је у Охриду, три године средње ликовне школе завршила је у Скопљу, а четврту у Новом Саду где се трајно настанила. Дете је пошло у јаслице, па сада има мало више времена да се посвети себи, свом послу, свом хобију.

Пошто није запослена, дакле само хобију. По природи њене струке подразумева се да то мора бити нека мануелна работа с одређеним уметничким предзнаком. Жао јој је што не може да се бави графиком коју је завршила, али то је компликовано, треба преса, штампа... Много је лакше направити ова огледалца у гипсу неправилних облика поред којих је седела у Спенсу, на Данима пролећа у Новом Саду. Њој су допадљива и пријатна за око, а овде их је први пут изложила како би видела да ли тај утисак деле и други. Материјал није скуп, техника је једноставна.

– Умешену смесу од гипса нанесем директно на огледало, около и са друге стране. Док је влажно на то налепим неко суво цвеће, комад наранџе, шкољкице, јуту, сламу или нешто слично, пустим да се осуши, обојим воштаним или воденим бојама, на крају прелакирам и то је то. Сама сам то измислила, нигде нисам видела. Волим да се играм тим облицима, а, право да вам кажем, волела бих када бих овај мој хоби једнога дана претворила у озбиљнији посао – прича Ивана.

За сада мрка капа, судећи по томе што је за прва два дана изложбе Ивана продала само једно огледало. Зато је морала да спусти цену од 400 на 300, па на 250 динара, али и то је за посетиоце, изгледа, било много. Сви су гледали, свима се допало, али се мало ко машио за новчаник.

Ма добро, теши се Ивана, мора од нечега да се почне.

-----------------------------------------------------------

Рад у вртићу

У новосадском вртићу „Флоренс звончица“, Ивана такође прекраћује време.

– Тамо редовно држим ликовну радионицу за децу од шест до осам година, што ме изузетно испуњава и радује. Колико видим, радује и њих да кроз игру савладају неке једноставне ликовне технике. Наравно, тај посао није плаћен, тамо само волонтирам.