Ogledalce, ogledalce

Mršava, bledunjava, bez šminke, sportski odevena, Ivana Naumoska-Gluhajić izgleda kao devojčica od 15-16 godina. Iznenadilo nas je ono drugo prezime, tragom kojega smo došli do podataka da je udata, da ima čak 23 godine i dete od dve. Rođena je u Ohridu, tri godine srednje likovne škole završila je u Skoplju, a četvrtu u Novom Sadu gde se trajno nastanila. Dete je pošlo u jaslice, pa sada ima malo više vremena da se posveti sebi, svom poslu, svom hobiju.

Pošto nije zaposlena, dakle samo hobiju. Po prirodi njene struke podrazumeva se da to mora biti neka manuelna rabota s određenim umetničkim predznakom. Žao joj je što ne može da se bavi grafikom koju je završila, ali to je komplikovano, treba presa, štampa... Mnogo je lakše napraviti ova ogledalca u gipsu nepravilnih oblika pored kojih je sedela u Spensu, na Danima proleća u Novom Sadu. Njoj su dopadljiva i prijatna za oko, a ovde ih je prvi put izložila kako bi videla da li taj utisak dele i drugi. Materijal nije skup, tehnika je jednostavna.

– Umešenu smesu od gipsa nanesem direktno na ogledalo, okolo i sa druge strane. Dok je vlažno na to nalepim neko suvo cveće, komad narandže, školjkice, jutu, slamu ili nešto slično, pustim da se osuši, obojim voštanim ili vodenim bojama, na kraju prelakiram i to je to. Sama sam to izmislila, nigde nisam videla. Volim da se igram tim oblicima, a, pravo da vam kažem, volela bih kada bih ovaj moj hobi jednoga dana pretvorila u ozbiljniji posao – priča Ivana.

Za sada mrka kapa, sudeći po tome što je za prva dva dana izložbe Ivana prodala samo jedno ogledalo. Zato je morala da spusti cenu od 400 na 300, pa na 250 dinara, ali i to je za posetioce, izgleda, bilo mnogo. Svi su gledali, svima se dopalo, ali se malo ko mašio za novčanik.

Ma dobro, teši se Ivana, mora od nečega da se počne.

-----------------------------------------------------------

Rad u vrtiću

U novosadskom vrtiću „Florens zvončica“, Ivana takođe prekraćuje vreme.

– Tamo redovno držim likovnu radionicu za decu od šest do osam godina, što me izuzetno ispunjava i raduje. Koliko vidim, raduje i njih da kroz igru savladaju neke jednostavne likovne tehnike. Naravno, taj posao nije plaćen, tamo samo volontiram.