Заборављена лепота

Пој птица, жубор врела и водопада, топот копита, мирис топлог, тек помуженог млека, то је Стара планина какву је виде њени заљубљеници, мада већина осталих на помен ове планинске чаробнице југоисточне Србије помисли на Бабин зуб и Миџор. До Бабиног зуба, заштићеног природног резервата који је име добио по стенама карактеристичног изгледа, постоји пут, тамо су хотел и планински дом. Миџор, прекривен ливадама, на 2169 метара надморске висине највећи је врх Старе планине, па и Србије. Али Стара планина је много више од тога. Њене гиздаве реке, вековне шуме и гребен који се протеже стотину километара у дужину крију у себи многе тајне и чуда. Захваљујући тим изузетним вредностима геолошког и биодиверзитета, 1997. године заштићена је као Парк природе, на територији од 142.220 хектара.

Стара планина представља део пространог планинског масива Балкана. Пружа се уз српско-бугарску границу од обронака Вршке чуке (692 м) изнад Зајечара на северу, до Димитровграда на југу. Са запада је масив планине омеђен долинама Нишаве и Тимока. Више од половине ове пограничне области налази се у Србији у атару четири општине - Димитровграда, Зајечара, Књажевца и Пирота. И док је са наше стране питома, пашњацима прекривена, са бугарске стране Стара планина је као ножем засечена, оштрих камених литица, готово неосвојива.

Шумско воће на све стране

Да бисмо видели невиђено и уживали у нетакнутом предложено нам је да кренемо од јужног дела планине (регион Висок, Видлич и Забрђе), тачније - од Димитровграда.

Што смо залазили дубље у планину, то се пут све више претварао у коњску стазу. Међутим, управо је та неприступачност чини атрактивном. У Забрђу, десетак километара од Димитровграда, на око 800 метара надморске висине, из шуме смо уронили право у ливаде Смилевског или како га још називају Одоровачког крашког поља, највећег у Србији. Близу села Смиловци су истоимена језера површине 36 хектара. Била су предвиђена за наводњавање, али у ту сврху никада нису коришћена. Данас је то царство риболоваца. Од пецароша сазнајемо да се лове сом (и до 50 кг!), амур, толстолобик, штука, шаран, караш, црвенперка…

Пут настављамо преко Видлича. Возимо споро због крајолика. Ех, да нам је да овај доживљај лепоте са свима поделимо... Нисмо пропустили да се засладимо шумским јагодама, ускоро ће за брање бити и дивље малине, купине, боровнице, дрен, шипурак, крушка... Самониклог воћа на све стране, баш као и лековитог биља. Права реткост овде је човек. У идиличним планинским сеоцима збијених кућа тек по која стара душа.

(/slika2)Раније је овај крај био познат по изврсним пашњацима, овчијем сиру и месу, вуненим ћилимима и грнчарству. На жалост, пашњаке на којима се напасало и по неколико хиљада оваца, говеда, коња и магараца, полако освајају клека и остало жбунасто растиње, потискујући шаренолики биљни свет ливада. За Сенокос кажу да је имао 15.000 оваца, а данас их је тек нешто више од сто.

Данас се ткањем ћилима активно бави не више од 30 до 40 жена које годишње откају 250 квадрата. Поређења ради, пре Другог светског рата годишње се производило око 2.000 „ћилимарских квадрата”!

Чудесна и тајанствена

Нашла се Стара планина на путу многима, њеним ободом је пролазио антички и римски пут „Виа милитарис”, касније Цариградски друм. Ми смо кренули дубље у планину богату водом и буквом - она је најчешћа на Старој планини.

Ова чудесна планинска дива закитила се изворима, њих 162. Три кладенца су чак на 2.077 метара надморске висине, недалеко од самог врха Миџора. Од њих ће касније настати Топлодолска река. Најјачи извор је Јеловачко врело, са леве стране истоимене реке. Занимљиво је да један дан у години врело мистериозно сасвим пресуши, 24 сата буде без воде, која се потом поново појави!

Овде сваки поток има своју причу, од извора па до ушћа. Дојкиначки поток настаје од три кладенца који се налазе у близини врха Три чуке. Поток даље тече кроз нетакнуту природу резервата „Арбиње” до највећег на планини села Дојкинци. На самој реци, од седам очуваних воденица две и данас раде. Код туристичког насеља „Врело” у њу се улива Јеловачка река, а мало ниже, пробијајући се кроз стење, прави џиновске лонце познате као „ждрела”.

(/slika3)Па ипак, централна река Старе планине је Височица, која извире у Бугарској, пуна планинских вирова и снажних брзака. По многима њена најлепша, најтајанственија, најчувенија клисура су Владикине плоче на два и по километра од села Рсовци. Ту је и највећа од 11 истражених, Владикина пећина. На зидовима пећине, дубоке 190 метара, истиче се натпис још из 1361. године. Од ње је још познатија пећина Светог Петра и Павла у брду Калик. Фреске у овој пећинској цркви су из 13. века, а међу њима је и чувени „Ћелави Исус”.

Заобишли смо Завојско језеро, настало после природне катастрофе 1963. године, али не и хотел „Планинарски дом”, на само 12 километара од Пирота, који нас је изненадио својом удобношћу, спортским теренима, скијашком и трим-стазом.

Крај „криластог звончића”

И кад смо већ ту, не би било у реду да не посетимо нову зимску туристичку дестинацију - ски центар на Бабином зубу. У Планинском дому нас је са домаћим соком од нане, убраном с оне стране „каменог зуба”, послужила Милена Жикић. Ако смо расположени, предложила је, можемо да „прошетамо” до Миџора, нема више од осам километара! Било нам је драже да га посматрамо са платоа испред Дома, и уживамо у нестварном призору крда полудивљих коња које се ту напасало. Како ће им бити када почну да раде успињаче? Оно што смо затекли у подножју никако није за похвалу. Ерозија је узела данак лоше урађеним скијашким стазама и путу, а цивилизација уништила једина станишта „криластог звончића”, цветића ендемске врсте који је само ту растао, и сад га више нема.

На подручју Бабиног зуба планирано је скијалиште са 40 километара жичара и 100 км стаза - и то усред „острва с благом” какво је Стара планина! Њу, наиме, настањује преко 1700 врста и подврста биљака (од којих су 160 ендемске), 205 врста птица, 136 врста дневних лептирова, 61 врста сисара, и још много других... На основу богатства врста процењује се вредност и значај неког природног добра, а „стара планинска дама” је управо зато на листи многих важних међународно заштићених подручја.