Балада о последњем републиканском председнику

Француски гласачи пресудили су Саркозију пре него му је суд прошле седмице одредио казну затвора због оптужби за корупцију, чиме је он вероватно запечатио судбину републиканцима, који су сањали о великом повратку у сам врх француске политике користећи баш њега као кеца у рукаву. Никола Саркози добио је три године, од којих две условне, а његова странка изгубила је вероватно и последњу шансу да у трци за председника следеће године кандидује звучно име.

Надали су се да ће из ове правне битке изаћи невин, а њихов последњи председник постао је први шеф државе затворски осуђеник још од 1945. године, тачније од колаборационистичког маршала и вође Вишијевске Француске Филипа Петена. Ниједан председник Пете републике није добио затворску казну, која је припала Саркозију јер је покушао да подмити судију у замену за информације о истрази вођеној против њега у једном од судских предмета.

Бивши председник жалиће се вероватно Европском суду за људска права, али то је процес који ће трајати бар годину дана, што његову политичку будућност чини, благо речено, неизвесном. Саркозија годинама прате правни проблеми, али до ове пресуде никад није проглашен кривим за неки прекршај. Његови савезници и пријатељи, упркос свему, желели су да верују да је он ипак најбоља нада конзервативног табора, који је, заједно са социјалистима, Емануел Макрон послао у историју. Бивши чланови његове владе говорили су до ове пресуде да је Саркози једино звучно име за десницу, иако се на домаћу сцену из Брисела вратио Мишел Барније, за кога се шушка да ће пробати да „заузме” Јелисејску палату.

Ипак, тријумф Макронове наводно „нове политике” над француским етаблираним странкама деснице и левице представљао је заправо реакцију грађана заморених њиховом ароганцијом, корупцијом и бављењем собом.

Пресуда Саркозију уједно је пресуда прошлости, из које тешко да могу да се ишчупају традиционалне партије, попут републиканске. Сетимо се да је и последњи њихов кандидат за председника Франсоа Фијон елиминисан из изборне трке 2017. због непотизма или да је још један републиканац – Жак Ширак – добио условну казну због злоупотребе државних фондова док је био градоначелник Париза. Ни четири године након последњег пораза у овој партији нису успели да се саберу и још траже особу која ће их предводити, а да не буде далеко иза десничарке Марин ле Пен и актуелног председника Макрона.

Иако се Саркози званично повукао из политике након што је 2012. изгубио од Франсоа Оланда, а 2017. није успео ни да се врати на позорницу, иза кулиса је ипак остао кључни посредник. У слободно време би писао књиге и повремено давао интервјуе, али је и даље имао битну ролу. Ипак је, неспорно, реч о последњем председнику који долази с десног спектра и талентованом политичару. Рекао је да је завршио с политиком, али то многи кажу, потајно желећи да их неко позове да се врате.

До следећих суђења с којима се мора суочити, попут оног о финансирању кампање новцем Муамера Гадафија, остало му је мало времена. Након што је Фијон елиминисан у последњој изборној утрци због непотизма, какве су шансе да десница сада подржи Саркозија? Пресуда и текући судски спорови чврсто га вежу за прошлост и претходне поразе у часу кад његова странка покушава да се издигне из пепела. Како су тајно говорили пре изрицања казне они који су га јавно подржавали – ако буде осуђен у процесу за који тврди да је политички мотивисан, о његовом повратку више неће бити речи.

„Дон Сарко” је испао из игре, али не и из политичког пејзажа, стога, кажу зналци, и даље може играти важну улогу у закулисним радњама, поготово кад је реч о успостављању савеза с Макроном, с којим је наводно у добрим односима. Мало је вероватно да ће краљ скупоцених одела шивених по мери одлежати у затвору, јер изречену казну може одслужити и у кућном притвору, где у својој „кухињи” може да припрема француске специјалитете.