Опрезно код избора дадиље

Кад закаже „бака сервис”, тетка има своје обавезе, а ни комшиница прекопута нема кад да припомогне у чувању детета, једино решење за маме и тате који морају на посао јесу дадиље. А пошто чувену Мери Попинс ветар тешко да ће нанети у наше крајеве, а луцкасту дадиљу Френ не можемо сад наћи ни на те-ве екранима, родитељима преостаје да се на интернету, у огласима или уз помоћ пријатеља упусте у потрагу за бебиситеркама. Колико је то тешка па чак и опасна работа, и како, и не знајући, децу можемо дати у руке особама које их могу угрозити, сазнали смо пре неколико дана, када се прочуло да је бебиситерка С. Ц. осумњичена да је беби од четири и по месеца, чувајући је, давала велике количине бенседина. Танјуг преноси да је „дадиљи из пакла”, како су ову жену назвали београдски медији, одређен притвор од 30 дана, а један од разлога за то је и бојазан да ће кривично дело поновити јер је већ раније била условно осуђивана. Упркос таквим „препорукама”, С. Ц. је успела да уђе у породицу ове бебе која ју је, како се сазнаје, ангажовала преко сајта „Бебиситерка.рс” који је одмах након што се прочуло за ову аферу и угашен.

Како дакле у мору особа сумњивих биографија пронаћи ону праву којој смемо да поверимо дете?

Главна препорука је „отворити четворе очи”, а један од проверених и најсигурнијих начина је Друштво за чување и негу деце „Беби сервис”, који опслужује 130 градских породица, а њихове услуге субвенционише и град Београд.

– Дадиље ангажујемо искључиво посредством Националне службе за запошљавање. Заинтересовани полажу тестове опште информисаности и културе, као и тест личности, а на основу добијених резултата ми их позивамо на разговор. Са сваком потенцијалном дадиљом причају психолог, педагог, руководилац и ја као директор и тако се врши други круг селекције – објашњава Јелена Дубљевић, директорка „Беби сервиса”.

Најуспешније бебиситерке потом пролазе теоријску наставу код доктора, нутриционисте, педагога и психолога, а затим имају и практичну обуку у дневном вртићу, односно јаслицама ПУ „Дечји дани”. Свака од кандидаткиња има свог ментора, који након обуке даје своје мишљење и када се сви сагласе да она задовољава критеријуме на реду је прикупљање документације. Потребно је да донесу потврду да су здраве и способне за рад са децом, санитарну књижицу, али и потврду Полицијске управе да нису кривично гоњене и осуђиване.
Очигледно да неке од ових корака остали сервиси просто прескачу, па се тако и десило да С. Ц., упркос досијеу, добије дете на чување.

– Идеална дадиља је за сваког родитеља другачија. Неки родитељи воле да је то млада особа, неки да је старија, односно модел баке... различити су захтеви... Они при пријављивању попуњавају упитник у коме кажу шта очекују од дадиље, какав треба да је њен профил, године, да ли желе мекшу и нежнију или строжу бебиситерку... На основу тога процењујемо која је дадиља одговарајућа за њих и шаљемо је код маме и тате на разговор – илуструје Дубљевићева и додаје да они нису агенција за посредовање, већ да све бебиситерке код њих имају уговор о раду, док се са породицама потписује уговор о пружању услуге.

Просечна старост жена у „Беби сервиса” је око 55 година и у највећем броју случајева реч је о женама са личним искуством, односно онима са сопственом децом и унучићима. Најстарија њихова сарадница има 30 година стажа у чувању малишана. Важно је, каже Дубљевићева, да се гувернанта уклопи и са децом, али да и са родитељима има добру комуникацију, па се тако увек препоручује да маме одвоје неких десетак дана које ће провести са новом чланицом своје породице како би се упознале и навикле на сарадњу.
Пошто „Беби сервис” има доста посла, а недовољно дадиља, на њиховој листи чекања тренутно је 50 породица. Тако да ће бројне маме и тате морати да потраже бебиситерке на некој другој страни. Дубљевићева зато саветује родитеље да што више обрате пажњу на кандидаткиње за више него одговорну функцију чувања деце.

– Важно је што дуже интервјуисати особе које се ангажују преко сајтова или огласа, више пута се видети са њима, али и тражити сву ту папирологију коју и ми тражимо. Родитељи што боље треба да упознају личност особе, да питају која је њихова мотивација за рад. Јер овај посао не може да ради жена која само хоће да заради. Неопходна је љубав према деци. Дадиља би требало да почне да долази пре него што мама крене да ради, а добро је позвати и баку, тетку... да поразговарају са бебиситерком јер више очију боље види. Често нека питања делују бескорисно, али нису. Не оклевајте, имате право да их питате шта желите јер те жене ће ипак бити у вашој кући са вашим дететом – поручује Јелена Дубљевић, додајући и да се родитељима саветује да траже агенције са највише дадиља, али и оне код којих њихови пријатељи имају позитивна искуства. Јер, препорука је, каже, најбоља реклама.