Нови задаци за аутора споменика Стефану Немањи

Још нису утихнуле расправе и опречна мишљења у вези са естетиком, димензијама и ценом споменика Стефану Немањи на Савском тргу, а град се са аутором овог обележја, руским вајаром Александром Рукавишњиковом, увелико договара о новим пројектима. Тако је јуче из престонице Руске Федерације, где делегација градских челника тренутно борави, стигла вест да ће Рукавишњиков бити задужен за уређење концептуалног парка на простору „Марине Дорћол”, односно у близини некадашње термоелектране „Снага и светлост”.

Овај парк, како уверавају градски оци, ни мање ни више биће уређен по узору на чувени парк Гуељ у Барселони, који је настао на основу идеја генијалног Антонија Гаудија.

У „београдском Гуељ парку” требало би да се нађу скулптуре које ће Рукавишњиков радити са младим вајарима из Србије и других земаља, јучерашњи је договор из Москве на састанку Рукавишњикова и делегације Београда.

– Договорено је да то буде простор површине око 6,6 хектара испред термоелектране „Снага и светлост”. У наредних месец-два усвојићемо план детаљне регулације за тај део града. Почећемо да радимо линијски парк на месту где је некада ишла пруга, а када је у питању термоелектрана „Снага и светлост”, заједно са владом започећемо њену реконструкцију како би ту био премештен Музеј Николе Тесле. Управо испред музеја биће урађен парк до реке у коме ће бити постављене савремене скулптуре, потпуно другачије од споменика Стефану Немањи – указао је заменик градоначелника Горан Весић који у Москви предводи београдску делегацију.

Засад је нејасно да ли ће тај будући парк који ће потписати Рукавишњиков бити саставни део линијског парка за који је био расписан интерни конкурс, а посао да га уреде добило је десет тимова домаћих младих архитеката.

Са Рукавишњиковом су челници Београда разговарали и о споменику краљу Александру Карађорђевићу. Град не одустаје од идеје да обележје овом владару подигне на простору између Старог и Новог двора.

Како је јуче истакнуто, Рукавишњиков ће за овај споменик послати своје идеје нашем одбору. Одбор ће, како је указано, одлучити да ли ће расписати конкурс или позвати неког вајара директно.

Рукавишњиков је напоменуо и да ће споменик бити урађен тако да краљ Александар буде на коњу, док ће иза њега бити колонада са фигурама војсковођа, прецизиравши да ће он да уради постамент и скулптуру на коњу. План је да скулптуре војсковођа раде вајар Зоран Ивановић и један руски вајар.

Идеја да се некадашњем владару југословенске краљевине подигне обележје у српској престоници није нова, као ни спорења на ту тему. Крајем 2014. на подршку града наишла је идеја покојног архитекте Милана Палишашког и бројних његових колега који су иницирали подизање обележја краљевима Петру Првом и Александру Карађорђевићу које би било идентично оном које је 1936. подигнуто у Паризу. У граду су тада истакли да се разматра неколико локација за ту намену, а Палишашки је предложио да се реплика споменичке композиције подигне управо на узвишењу између Новог и Старог двора чиме би се тачно наспрам споменика цару Николају Другом Романову нашао монумент чија је централна фигура краљ Александар на коњу, док му његов отац краљ Петар Први с десне стране даје мач, а с леве амове коња држи Франше д’Епере, француски генерал. Ову идеју тада је подржало и одељење ликовне и музичке уметности САНУ.

После ове вести убрзо је реаговао и Крунски савет династије Обреновић који се оштро успротивио предлогу да споменик краљевима Петру Првом и Александру Првом Карађорђевићу буде подигнут на узвишењу између Старог и Новог двора. Разлог је што су на том месту 1903. године убијени краљица Драга и краљ Александар Обреновић. Из овог крунског савета тада су најавили да ће, ако иницијатива за постављање споменика Карађорђевићима добије подршку власти, бити организовани протести. Најава да ће споменик бити подигнут између два двора нашила је и на спорења у јавности.

У међувремену Скупштина града усвојила је одлуку за подизање споменика краљу Александру, као и одлуку да се део приобаља од Бранковог моста до земунског Кеја ослобођења назове Обала краља Александра Првог Карађорђевића. После именовања обале, део јавности предложио је да управо на њој буде подигнут споменик овом краљу, али и да се обнови изворни Мост краља Александра чије стубове је наследио Бранков мост.